Холандија:

Ова држава је позната у свету по изузетној либералности и грађанским слободама, као и туристички атрактивном граду Амстердаму.

Држава Холандија се састоји из 12 провинција. Изворно, Холандија је име само две централне провинције.

У неким језицима ова држава се назива „ниска земља“, „низоземска“, „недерланд“ (француски, хрватски, шпански, руски, енглески), али се колквијално често помиње као Холандија. У другим језицима (српски, румунски, грчки, мађарски, турски), скоро искључиво се користи термин Холандија.

Историја

Холандија представља први историјски пример државе настале буржоаском револуцијом против апсолутистичке власти. Карактер Холандске револуције у XVI веку је био како буржоаски, тако и верски и национални.

Новостворена република имала је федералистичко уређење са обележјима конфедерализма. Холандија се у 17. веку (Златно доба Холандије) истакла као прворазредна сила у морепловству, трговини и економији. Тада је настало Холандско колонијално царство. Уз економски прогрес у Холандији је дошло до процвата културе и науке.

Ратови Луја XIV и успон британске економске и поморске империје довели су до опадања холандске моћи.

После рата, Холандија је дала независност својим колонијама Индонезији и Суринаму.

Географија

Око половина територије Холандије се налази на испод једног метра надморске висине, а око четвртине је испод нивоа мора. Ове површине се од поплава бране системом канала чија је укупна дужина већа од 3.000 километара. Највиши врх Холандије Валсерберг (322,5 метара) налази се на крајњем југу земље. Највиши врх Краљевине Холандије је на карипском острву Саба, и висок је 877 метара.

Делови Холандије, као на пример цела провинција Флеволанд, настали су исушивањем делова мора. Ове површине се називају полдери. Око петина територије Холандије је под водом, од чега највећи део представља језеро Ијселмер (IJsselmeer). Ијселмер је остатак некадашњег залива Северног мора који је 1932. одвојен насипом дугим 29 km.

Најважније реке Холандије су Рајна, њен рукавац Вал и река Мас. Ове реке теку са истока према Северном мору и деле земљу на северни и јужни део.

Холандија има умерену приморску климу са хладним летима и умереним зимама.

Провинције

У почетку, 1579, Холандија је била унија седам провинција. Касније су се унији придружиле провинције Северни Брабант и Лимбург. Дренте је признат за посебну провинцију 1839, а доминантна провинција Холандија је 1840. подељена на северну и јужну. Најмлађа провинција Флеволанд је формирана 1986.

Од 1. јануара 1986, Холандија је подељена на 12 провинција.

Становништво

Са 484 становника по километру квадратном, Холандија је једна од најгушће насељених земаља на свету (упореди: Србија 106, Кина 135, Монако 16.923, Намибија 2,4) ^[1]. Јуна 2006. број становника Холандије био је 16.336.000, од којих половина живи у најгушће насељеном западу земље.

Холанђани су по статистикама један од највиших народа на свету, са просечном висином од 1.81 m за мушкарце и 1.68 m за жене.^[2]

Становништво Холандије укључује припаднике нација из целог света. Холанђани чине 80,6% популације. Највише дошљака потиче из Немачке (2,4%) и Белгије (0,7%), затим из бивших колонија Индонезије (2,4%) и Суринама (2%), и најзад Марока (2%) и Турске (2,2%).

Језици

Холандски језик је званични језик, иако ово није регулисано законом. У провинцији Фризија користи се и фризијски језик. Локални дијалекти холандског се често преплићу са сродним дијалектима немачког језика.

Религије

По религијској припадности, становништво Холандије се опредељује:

До 1960-их, већина становништва је припадала протестантској вероисповести (55-60%), углавном калвинизму. Највећи број осталих верника је припадао католичанству (до 40%). Север и запад земље су традиционално наклоњени протестантизму, док југ и исток углавном насељавају римокатолици.

Толеранција

Култура

Наука

Од свог настанка Холандија је била друштво релативно толерантно према различитим религијама и мишљењима. Често је служила као уточиште за научнике и филозофе, попут Рене Декарта и Џона Лока. Најпознатији домаћи филозофи су Еразмо Ротердамски и Барух Спиноза.

Најстарији холандски универзитет основан је 1575. у Лајдену.

Уметност

У граду Делфту у ово време је почела производња плаво-белог Делфтског порцелана који је стекао велику популарност у Европи.

Празници

Најомиљенији празник у Холандији је Свети Никола (хол. Sinterklaasavond). То је породични празник у коме највише уживају деца, јер се тада њима деле поклони.

Политика

Холандија је држава парламентарне демократије и уставна монархија. Краљ је владар државе и представља државу. Извршну власт има министарско веће-одговорно је Другом дому за послове владе. Председника и министра именује краљ. Холандија је подељена на 12. провинција, а границе међу њима одређује парламент. Извршни орган провинције је краљев намесник. Судску власт има врховни суд. Краљевина се састоји од Холандија, Арубе и Холандских Антила — сва три дела су равноправна. Бирачко право имају сви холандски држављани старији од 18. година, а пасивно старији од 21. годину. Од 31.4.1980. на престолу је краљица Беатрикс Армгард из куће Орање−Насау. Престо се равноправно наслеђује по мушкој и женској линији према наследном реду. Холандија има дводомни парламент: горњи дом има 75 чланова, а доњи 150 представника. Седиште парламента је у Хагу. Законски предлози морају да буду усвојени у оба дома и мора их прихватити краљица.

Главни град

Референце

^ Der Fischer Weltalmanach 2006. Zahlen, Daten, Fakten. Fischer Taschenbuch Verlag, Frankfurt am Main 2005, ISBN 3-596-72006-0; S. 334,117,126,321,325
^ Reported health and lifestyle. Centraal Bureau voor de Statistiek. Добављено дана 2007-08-28.
^ Becker, Jos and Joep de Hart (2006). Godsdienstige veranderingen in Nederland (на Dutch). Sociaal en Cultureel Planbureau.

Државе чланице Европске уније и кандидати за чланство

Аустрија • Белгија • Бугарска • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Италија • Кипар • Летонија • Литванија • Луксембург • Мађарска • Малта • Немачка • Пољска • Португалија • Румунија • Словачка • Словенија • Уједињено Краљевство • Финска • Француска • Холандија • Чешка • Шведска • Шпанија

Земље кандидати у преговорима за чланство: Хрватска • Турска и земља кандидат: Македонија¹

Земље потенцијални кандидати: Албанија • Босна и Херцеговина • Србија • Црна Гора

¹ званични назив који користи ЕУ: Бивша југословенска Република Македонија

Државе у Европи

Суверене државе
Албанија • Андора • Аустрија • Белгија • Белорусија • Босна и Херцеговина • Бугарска • Ватикан • Грузија¹ • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Исланд • Италија • Јерменија² • Казахстан¹ • Кипар² • Летонија • Литванија • Лихтенштајн • Луксембург • Мађарска • Малта • Молдавија • Монако • Немачка • Норвешка • Пољска • Португалија • Република Македонија • Румунија • Русија¹ • Сан Марино • Словачка • Словенија • Србија • Турска¹ • Уједињено Краљевство • Украјина • Финска • Француска • Холандија • Хрватска • Црна Гора • Чешка • Швајцарска • Шведска • Шпанија

Зависне територије Акротири и Декелија² • Гернзи • Гибралтар • Гренланд³ • Јан Мајен • Оландска Острва • Острво Ман • Свалбард • Фарска Oстрва • Џерси

Непризнате земље Абхазија • Јужна Осетија • Придњестровље • Нагорно-Карабах² • Турска Република Северни Кипар² • Косово ⁴

Напомене: (1) Делом се налазе у Азији; (2) Налазе се у Азији, али имају друштвено-политичку повезаност са Европом; (3) Налази се у Северној Америци, али има друштвено-политичку повезаност са Европом; (4) неколико држава признало независност, није члан Уједињених нација

Холандија

Садржај