|
Article on other languages:
|
Трудноћа (друго стање, гравидитет, гестација) настаје усађивањем оплођене јајне ћелије у ендометријум материце. Жена која је по први пут трудна назива се примипара или примигравида, а жена која је више пута рађала је мултипара или мултигравида.
Фазе зачећаОплођење настаје спајањем зреле јајне ћелије и сперматозоида у јајоводу. Овулацијом из де Графовог фоликула зрела јајна ћелија доспијева у лумен јајовода, гдје бива опкољена сперматозоидима који настоје продријети у њу. По пробијању спољашње опне јајне ћелије и уласка сперматозоида у њу, долази до згушњавања опне која на тај начин спречава остале сперматозоиде да продру у њу. При продору у јајну ћелију долази до мјешања садржаја сперматозоида са једром јајне ћелије. Ембрионални развитак започиње непосредно након оплодње и одвија се у четири фазе:
Оплођена јајна ћелија под дјеловањем перисталтичких покрета јајовода и водене струје која настаје кретањем трепљи епитела у тубама доспијева у шупљину материце и тада долази до нидације, односно имплантације оплођеног јајашцета. Усађена јајна ћелија назива се заметак или ембрион. По завршеној органогенези, послије трећег мјесеца трудноће заметак постаје плод односно фетус. Трајање трудноћеНормална трудноћа траје десет лунарних мјесеци или девет календарских мјесеци, односно 40 недеља или 280 дана. Ако дође до прекида трудноће прије половине седмог мјесеца, тај прекид се назива побачајем, јер плод није способан за ванматерични живот. Порођајем се назива сваки прекид трудноће послије половине седмог мјесеца. Према времену када се догоди, порођај може бити превремени, на вријеме и каснији, а новорођенче недонешено (прематурус), донешено (матурус) и пренешено (постматурус). Недоношче по педијатриским параметрима је свако дијете мање тјелесне тежине од 2.500 грама. ПлацентаПлацента (постељица) се ствара крајем трећег мјесеца трудноће. Она има веома важну и вишеструку функцију. Учествује у размјени материја између мајке и плода путем дифузије и осмозе, има заштитну улогу јер штити плод од инфекција, а поред тога у њој се лучи прогестерон, хормон који служи за одржавање трудноће, и естроген. Пред крај трудноће плацента је тешка око 500 g, са пречником од 16 до 20 cm, и састављен је од 16 до 20 котиледона. Дијагноза трудноћеПоставља се на основу анамнестичких података и објективног прегледа труднице. Промјене у организму жене изазване гравидитетом називају се знацима трудноће и дјеле се у три групе:
Несигурни знаци трудноћеПод несигурним знацима подразумијевају се они знаци који су карактеристични за трудноћу али се могу наћи и код жена које нису гравидне, па и код мушкараца. То су мучнине, осјећај гађења, пигментација на појединим дјеловима коже, повећање стомака и бокова, промјене у расположењу и други. Вјероватни знаци трудноћеВјероватни знаци су промјене које се манифестирају на полним органима и грудима жене. То су изостанак менструације, увећање и размекшавање материце, увећање дојки и појава колострума односно првог млијека, ликвидитет слузнице вагине и грлића материце. Сигурни знаци трудноћеСигурни знаци трудноће су посотјање фетуса видљивог ултразвучним налазом, слушање срчаних тонова, опипавање дијелова тијела плода и присуство хормона трудноће у урину. Након оплодења, у организму жене се након 7-10 дана почињу појављивати мерљиве концентрације hCG, који се може доказивати из урина или крви жене. Биолошки тестови који су се раније користили у доказивању трудноће као што су Гали Маинијева реакција, данас више нису у употреби. Имунолошки тестови који се данас користе већином су засновани на употреби латекс честица. Може се доказати присуство Хуманог хорионског гонадотропина, чија се полипептидна бета субјединица користи у доказивању трудноће (скраћено b-hCG) у концентрацији од 25 mIU у урину жене, што је еквивалент периоду између четврте и пете седмице трудноће. Увијек се узима узорак првог јутарњег урина, јер је у њему концентрација b-hCG највећа. Такође, може се урадити и одређивање концентрације b-hCG у крви. Оно се ради десетог дана по овулацији, и концентрација b-hCG у крви се код 85% нормалних трудноћа удвостручује сваких 72 часа у раној трудноћи. Развој органа плодаЉудско срце почиње куцати у четвртој недјељи гестације. Путем ултразвука већ од шесте недјеље могуће је пратити срчане тонове фетуса. У петој недјељи дијете има око 80 откуцаја у минути а у деветој недјељи износи око 165 одкуцаја. Покрети дисања опажени су у 10. недјељи трудноће. Развој плућа код фетуса започиње у 4 недјељи појавом плућног пупољка. Према већини аутора бубрези фетуса почињу функционисати од трећег мјесеца гестације, а до тог закључка се дошло на основу постојања урина у мокраћном мјехуру плода. До краја 18 седмице развијају се полни органи. Види јошСпољашње везе
Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:
|
This article is from Wikipedia. All text is available under the terms of the GNU Free Documentation License.