Сребро

Article on other languages:

del.icio.us del.icio.us
Digg Digg
Furl Furl
Reddit Reddit
Rojo Rojo
Add to OnlyWire
Pd - Ag - Cd
 
Cu
Ag
Au  
 
 

Име, симбол, атомски број Сребро, Ag, 47
Припадност скупу прелазних метала
група, периода IB , 5
густина, тврдоћа 10490 kg/m3, 2,5
Боја сребрна
атомска маса 107,8682 u
атомски радијус 160 (165) pm
ковалентни радијус 153 pm
ван дер Валсов радијус 172 pm
електронска конфигурација [Kr]4d105s1
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 18, 1
оксидациони број 1
Особине оксида амфотеран
кристална структура центрирано кубно тело
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1234,93 K
(916,71 &°C)
температура кључања 2435 K
(2162 °C)
молска запремина 10,27×10-3 m³/mol
топлота испаравања 250,58 kJ/mol
топлота топљења 11,3 kJ/mol
притисак засићене паре 0,34 Pa (1234 K)
брзина звука 2600 m/s (293,15 K)
Електронегативност 1,93 (Паулинг)
1,42 (Алред)
специфична топлота 232 J/(kg*K)
специфична проводљивост 63×106 S/m
топлотна проводљивост 429 W/(m*K)
I енергија јонизације 731,0 kJ/mol
II енергија јонизације 2070 kJ/mol
III енергија јонизације 3361 kJ/mol
изотоп заст. в.п.р. н.р. е.р. MeV p.r.
107Ag 51,84% стабилни изотор са 60 неутрона
108Ag (веш.) 130 година з.е. &nbsp 108Pd
109Ag 48,16% стабилни изотор са 62 неутрона
110mAg (веш.) 249,8 дана β- (99%) 3 110Cd
и.п. (1%)   110Ag
111Ag (веш.) 4,74 дана β- 1,037 111Cd

Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,


в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона,
и.п.=изомерна промена

Сребро (Ag, лат. argentum). Убраја се у племените метале, у природи се јавља у елементарном стању као и у својим једињењима. Сребро је најбољи проводник топлоте и електрицитета од свих елемената.

Сребро је мекано, растегљиво и лако ковно што омогућава његово лако обликовање и извлачење у танке жице и фолије зато се још у далекој прошлости користило за прављење накита. Сребро има неколико својих минерала као што су : аргентит (Ag2S), бромаргентит (AgBr) или караргентит (AgCl); углавном се добија као споредни производ прераде руда других метала.

руда сребра

Сребро је састојак бројних легура разних метала.

Услед специфичних физичких и хемијских особина његове легуре и његова једињења налазе бројне примене у индустрији и електротехници. Услед дужег стајања на ваздуху сребро се превлачи танким црним слојем.

Спољашње везе

This article is from Wikipedia. All text is available under the terms of the GNU Free Documentation License.