|
Article on other languages:
|
Самарканд је град у Узбекистану. Има 412.300 становника. Познат је био као средишња тачка пута свиле између Кине и Запада. Већина становништва су Таџици. Град стар 2700 година налази се на Унесковом списку светске културне баштине. Самарканд је у средњем веку био велики научни и културни центар. Налазио се на путу свиле , па је у Самарканду остајало велико богатство због великога броја каравана, који су се у Самарканду одмарали.
ИсторијаСамарканд је основан око 700. п. н. е. Био је главни град Согдијанске сатрапије Персијског царства за време владавине Ахеменида. Александар Македонски је освојио Самарканад 329. п. н. е. Иако се у подручју говорило ирански није био политички уједињен са Ираном од тога доба све до арапских освајања. Под владавином Абасида сазнали су тајну прављења папира од двојице Кинеза, који су били заробљени 751. Прва фабрика папира у исламском свету основана је у Самарканду. Откриће се одатле раширило по исламском свету, а одатле у Европу, или кроз Шпанију или преко крсташа. Од 6. до 13. века град је био већи и богатији од савременог Самарканда. Самарканд су контролисали Западни Турци, Арапи, персијски Саманиди, караканидски Турци, Селџуци, Каракитајски Канат и царство Хорезм. Монголи су попљачкали град 1220. Мало становништва је преживело монголски напад. Још једном су Монголи опљачкали град кад је кан Барак требао новац да плати војску. Требало је много декада да се Самарканд опорави од тих несрећа. Тимур Ленк је 1370. одредио Самарканд као главни град свога огромнога царства, од Индије до Турске. Током 35 година градио је нови град. Доводио је уметнике и занатлије из свих земаља, које би освојио. Тимур Ленк је био цењен као мудар и дарежљив владар, а Самарканд је растао. Тимуров унук Улугбег владао је 40 година. Улугбег је створио научну школу, која је окупљала најбоље астрономе и математичаре. Наредио је градњу опсерваторије. Садржавала је огроман, али изузетно прецизан мраморни секстант са луком дуљине 63 метра. У 16. веку узбечка династија Шајбанида преместила је престолницу у Бухару и Самарканд је почео назадовати. После напада персијског ратника Надира шаха Самарканд је напуштен у 18. веку. Дошао је под руску власт 1868, када је тврђаву заузео пуковник Абрамов. После тога 500 Руса је било под опсадом, али су се успели обранити. Касније је Самарканд постао центар руског Татарстана. Добио је на значају када је новоизграђена транскаспијска железница досегла Самарканд 1888. Био је од 1925. до 1930. главни град Узбечке ССР. Туристичке атракцијеРегистанРегистан је представљао центар средњовековног Самарканда. Састојао се од три велике медресе:
Улугбегова опсерваторијаУлугбегова опсерваторија је саграђена 1420 и имала је највећи секстант, који је икада изграђен, а чији лук је имао 63 метра. Циљ је био да се звезде мере са највећом прецизношћу. Остаци су откопани 1908. Биби-Ханум џамијаПостоје тврдње да је жена Тимура Ленка градила ту џамију и да по њој носи име. Главна врата џамије су висока 35 метара. Представља једну од највећих грађевина Самарканда. Срушена је у потресу 1897., па је реконструирана. Шах-и-ЗиндаМаузолејски комплекс је основан у 15. веку на гробу Кусам ибн Абаса (рођака Мухамедовог), који је донио ислам у Самарканд. Ту се налазие гробови ширих чланова породица Тимур Ленка и Улугбега. Спољашње везеВикимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека:
|
This article is from Wikipedia. All text is available under the terms of the GNU Free Documentation License.