Article on other languages:
- Панонска_низина
- Panonska_nizija
- Panonská_pánev
- Pannonische_Tiefebene
- Pannonian_Basin
- Karpata_baseno
- Llanura_Panónica
- Plaine_de_Pannonie
- Chaira_panónica
- Panonska_nizina
- Kárpát-medence
- Pianura_Pannonica
- パンノニア平原
- Panonijos_lyguma
- Pannonische_vlakte
- Den_pannoniske_sletta
- Den_pannoniske_slette
- Kotlina_Panońska
- Planície_da_Panónia
- Câmpia_Panonică
- Среднедунайская_низменность
- Panonska_nizija
- Panónska_panva
- Panonska_nižina
- Pannoniska_slätten
- Тисо-Дунайська_низовина
- 潘諾尼亞平原
 |
del.icio.us |
 |
Digg |
 |
Furl |
 |
|
 |
Rojo |
| Add to OnlyWire |
Панонска низија је равница у централној Европи.
Низија заузима северни равничарски део Србије и обухвата равницу Војводине (Срем, Банат, Бачка) и уски појас јужно од Дунава и Саве. Највећи део Панонске низије лежи испод 200 m надморске висине, а монотонију равнице ублажавају острвске планине, алувијалне равни, лесне заравни и пешчаре.
Садржај |
Положај
Следеће државе обухватају Панонску низију:
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
Острвске планине
Острвске планине представљају остатке спуштеног дијела старе масе тј. унутрашњих Динарида. Протежу се од запада према истоку. Изграђене су од стијена различите старости: палеозојских шкриљаца, мезозојског кречњака итд. Падине Фрушке горе и Вршачких планина изграђени су од органских неогених седимената и плеистоцених наслага леса. Острвске планине Панонског басена су: Фрушка гора, Вршачке планине, Цер, Авала, Космај, Букуља, Венчац, Рудник, Гледићке планине, Јухор.
Алувијалне равни
Алувијалне равни Дунава, Тисе, Мораве и Саве су карактеристичне за Панонски басен. То су најнижи и најмлађи облици рељефа ове регије Србије. Састоје се од ријечних наноса: глине, пијеска и леса. Обрасле су ритским шумама и трском. Због честог плављења у алувијалним равнима спроводе се процеси мелиорације.
Лесне заравни
Лесне заравни су еолски елементи рељефа у дну Панонског басена. Настале су током плеистоцена преносном снагом ветра. У Панонском басену Србије јавља се више лесних заравни. То су: Сремска (од Земуна до Вуковара, прекрива јужне падине Фрушке горе); Бачка (јужно од Бачке пјешчаре, између Дунава, Тисе и Бачких канала); Тителска (сјеверно од ушћа Тисе у Дунав); Банатска (са свих страна опкољава Банатску пешчару). Од вих лесних заравни могла се утврдити прелесна топографија.Сремска лесна зараван је навејана око Фрушкогорског гребена.На јужном ободу бачке лесне заравни у Новом Сивцу лес је у нижим деловима глиновит а југоисточно од Старог Сивца песковит. Лесне заравни су навејане за време глацијалних стања и то у зимским временима. Велике панонске реке таложиле су песак и муљ у својим коритима док су у јесен и зиму ветрови разносили песак и муљ стварајући лесне заравни.Зиме глацијалних периода биле су сиромашне снегом, то је био посебан случај у ниским депресијама које су биле опкољене високим планинама. Лесне заравни су настале еолском акумулацијом тако да су у основи еолски облици.
Пешчаре
Пешчаре су, као и лесне заравни, еолски елементи рељефа. Јављају се у Панонском басену. Настале су радом ветрова у плеистоцену. У њима се јавља недостатак воде. Јављају се пешчане дине, а песак је некада био покретан - "живи песак", а сада је умирен шумском и травном вегетацијом. Пешчаре у Србији су: Банатска (јужни Банат); Бачка (од Суботице до Баје, Сегедина и Будимпеште); Рамско-голубачка (испред улаза Дунава у Ђердап).
Регија Србије
Јужни обод Панонског басена у Србији протеже се од Дрине на Западу до Хомољских планина на истоку. У географској градњи доминирају језерски седименти неогене старости. Јужни обод Панонског басена има таласаст изглед, а главни облици рељефа су површи, брежуљци, ријечне долине и котлине, а издижу се и острвске планине (Цер, Влашић, Космај, Авала, Венчац, Гледићке планине, Јухор, Рудник).
Просторе данашњег Панонског басена некада је прекривао праокеан Тетис, чијим повлачењем је и настао Панонски басен. Повлачењем, Тетис је иза себе оставио веома плодно тло, па се због тога Панонски басен назива још и "Житницом Србије". За просторе ове регије карактеристичан је чернозем као врста земљишта. Међутим, јавља се и тзв. деградирани чернозем, као и плодно алувијално тло и гајњаче.
Привреда ове регије је добро развијена и као велики привредни центри јављају се Нови Сад, Суботица, Београд, Сомбор, Зрењанин, Кикинда итд. Због веома плодног тла добро је развијена пољопривреда, а највише се гаје од воћа: шљиве, јабуке, крушке, ораси, трешње, вишње, кајсије, брескве; од поврћа: купус, пасуљ, парадајз и паприка; од житарица: кукуруз, пшеница, раж, јечам; од индустријских биљака: сунцокрет, шећерна репа, хмељ, мак. Најзначајнија пољопривредна производња је производња винове лозе и производња вина.
Напомена: Текст преузет са www.znanje.org