Непал:


Застава	Грб

крилатица: जननी जन्मभूमिष्च स्वर्गादपि गरियसि
(Санскрит: „Мајка и домовина су важније од небеса“)

Химна
Rastriya Gaan

Главни град

Катманду

Службени језик

непалски

Председник: Рам Баран Јадав

Премијер: Прачанда

Независност: 21. децембар, 1882.

Површина

- Укупно 147.181 km² (93.)

- Вода (%) 1,8

Становништво

- 2005. 27.133.000 (42.)

- Густина 184/km²

Валута Непалски рупе (NPR)

Временска зона UTC +5:45

Интернет домен

.np

Позивни број ++997

Непал је држава у јужној Азији без излаза на море. Граничи се на југу са Индијом и на северу са Кином. Према одлуци прелазне Владе, донете 28. децембра 2007, Непал је проглашен савезном демократском републиком. Непалски парламент је 28. маја 2008. године изгласао укидање монархије и успостављање Савезне Демократске Републике Непал.^[1]

Историја

У време британске колонијалне власти у Индији Непал је остао независан, али изолован од спољног света, плативши цену кроз привредну неразвијеност и заосталост. Привредне реформе и делимично отварање према суседној Индији у последњих неколико година довеле су до промена набоље, али избијање грађанског рата у којем се марксистички побуњеници боре против средишњих власти 1996. погоршало је изгледе за будућност. Главна привредна делатност и даље је пољопривреда, али расте удео услужних делатности (туризам).

Географија

Северни део Непала заузимају Хималаји, највиши планински ланац на свету, а њихов највиши врх, 8.848 m високи Монт Еверест на граници са Кином уједно је и највиша тачка на Земљи.

Клима Непала је суптропска, с тим да је у нижим пределима топлије, а са повећањем надморска висина долази и до смањивања температуре.

Привреда

Закони су полуфеудални али се све више мењају. Велику помоћ прима од Немачке, Кине, Јапана и САД. Пољопривреда: кукуруз, пшеница, пиринач, памук, дуван, кромпир, чај као и ароматично биље. Сточарство развијено; оваца (2,4 мил) говеда (7 мил) свиња, коза. Индустрија је у фази развијања, велики део тражи држава да приватизује у своју корист; текстилна, прехрамбена, дуванска, коже, обућа. Руде: злато, бакар, железо, манган и никла.

Становништво

Становници Непала припадају бројним етничким заједницама од којих су неке повезане са традиционалним кастинским системом. Најбројнији су Четри (трад. Кшатрије, око 16%), Брахмани (око 13%), Магар (7%) и Тару (6,75%). Етнички Шерпе, познати као водичи алпинистичких експедиција чине 0,68% становништва. Хиндуизам је најбројнија религија (80%), следи Будизам (11%). Непалским говори око половине становника, а служи и као lingua franca за говорнике других језика.

Непалска застава једина је државна застава која нема правоугаони облик.

Непал

Садржај

Историја

Географија

Привреда

Становништво

Референце

Спољашње везе