|
Article on other languages:
|
Млеко је најчешћи назив за течност беле боје коју производе млечне жлезде женки сисара а која се користи у исхрани. Млеко пружа главни извор исхране младунчади сисара пре него што могу да варе различитију храну. Поред млека у људској исхрани се користе и млечни производи, као што су :
Поред тога млеко се користи као додатни састојак за многе производе (на пример за производњу чоколаде ) или се уз њега користе и многи други адитиви и индустријски производи. Млеко може такође да значи:
Људско млеко се код беба уноси сисањем, директно или чувањем млека за каснију употребу. Као колострум (прво млеко), оно преноси мајчина антитела и цревне бактерије беби.
Састав и нутрицијаСастав млека се веома разликује међу различитим животињама.
Лактоза у млеку се вари помоћу ензима лактазе, кога производе тела беба. Код људи, производња лактазе се смањује са старошћу (у зависности од етничког порекла особе), чак до тачке када лактоза постаје несварива, што доводи до неподношљивости лактозе, желудачно-цревног стања које може да задеси многе. Међутим, састав млека се веома разликује од врсте до врсте: кравље млеко је тотално другачија супстанца од козјег, на пример, што ће приметити свака особа која проба оба. Фактори као што су садржај лактозе, пропорција и величина глобула масти и јачина угрушака, које стварају човечји ензими приликом варења млека, могу да се разликују од расе до расе и од сисара до сисара. Кравље млекоЗа људску исхрану најчешће се користи кравље млеко и оно се најчешће припрема индустријски за чување и даљу употребу. То је најчешће коришћено млеко у развијеним земљама, док се у сиромашнијим земљама (Африка и делови Азије) јако често користи козје млеко. Производња млека на фармама је постала веома интезивна, тако да је у многим земљама овај процес доста аутоматизован што повећава степен искоришћења а смањује могућност загађења млека. Технолошка дефениција млека је: производ млечне жлезде сисара добијен потпуном и непрекидном мужом 14 дан пре и 9 дана после лактације коме се ништа не сме одузети ни додати. Потпуна мужа поразумева излучивање свог млека из вимена (glandula lactifera). Крава достиже полну зрелост са око три година старости и по телењу започње тзв. лактациони период (што је случај и код свих осталих сисара). Гестикулациони период краве је 280 дана. Кравље млеко је обично беле боје са жутом нијансом, а понекад се могу појавити и друге боје и нијансе. На пример плава боја уколико је уклоњена млечна маст, или црвена уколико има пуно бакра у храни краве или ако у млеко доспе крв, што се често дешава ако машина за мужу није искјучена на време. Мужа се врши два пута дневно, а уколико није извршена правилна мужа више пута може доћи до тзв.обојења маститис.
Састав млека варира у зависности од више фактора, као сто су: узраст, раса, исхрана животиње, годишње доба и сл. Глобулин је много више заступљен пре самог порођаја и непосредно по порођају (партусу) краве. Овај протеин је веома термолабилан и због тога се тада млеко не упоребљава за људску исхрану. Овај протеин има изузетан имунолошки значај за младунче краве (теле).
Врсте млекаКравље млеко је доступно у више варијанти. У неким државама то су:
Пуномасно млеко има око 3-4% масти. За полуобрано и обрано млеко, сва маст се уклања и онда се (у случају полуобраног) делом враћа. Најпродаванија варијанта је полуобрано млеко, јер се у многим државама сматра да је пуномасно мање здраво, а обрано неукусно. Пуномасно млеко се препоручује да пружи довољно масти за развој мале деце која су прерасла мајчино млеко. Остале животиње са млекомПоред крава, од следећих животиња се користи млеко за исхрану и производњу млечних производа: У Русији и Шведској, постоје млека малог муса. Млеко коња и магараца има најмање масти, док млеко фока има више од 50% масти. ЗгрушавањеКада се сирово млеко остави на неко време, оно се укисели и користи у исхрани каокисело млеко. Ово је резултат ферментације: бактерије млечне киселине претварају млечни шећер у млечну киселину. Овај процес ферментације се искоришћава у производњи разних млечних производа, као што су сир и јогурт. Пастеризовано кравље млеко се, са друге стране, квари тако да постаје неприкладно за исхрану, и тиме добија непријатан мирис и представља велику опасност од тровања храном ако се унесе у организам. Бактерије млечне киселине које се природно појављују у сировом млеку, под прикладним условима, брзо ствара велике количине млечне киселине. Киселост која за узврат настаје спречава раст осталих бацила или знатно успорава њихов раст. Пастеризацијом се, међутим, ове бактерије највећим делом униште, што значи да остали бацили могу несметано да расту, изазивајући тако распадање. Да би се спречило кварење, млеко може да се чува у фрижидеру и чува између 1 и 4 степена Целзијуса. Млеко се најчешће пастеризује кратким загревањем и онда чувањем у фрижидеру, да би се омогућио транспорт од фарми до локалних тржишта. Кварење млека може да се успори коришћењем ултра-високе температуре; тако третирано млеко не мора да се ставља у фрижидер чак неколико месеци пре отварања. Стерилизовано млеко, које се загрева на много дуже време, траје још дуже, али зато губи већину хранљивих материја и прима другачији укус. Кондензовано млеко, које се прави уклањањем већег дела воде, може да се одложи на више месеци, а да није у фрижидеру. Најтрајнији облик млека је млеко у праху, које се прави одузимањем скоро све воде. КритицизамНеки нутриционисти, активисти за права животиња и остали критикују широку људску примену крављег млека. Они генерално изазивају нутриционе користи млека и износе етичке проблеме повезане са његовим коришћењем. Нутрициони проблемиКритичари млека тврде да оно може на здравље да има нежељене последице које надјачавају користи. Они указују на научне студије које сугеришу да постоје везе између млека и неких здравствених проблема:
Урбане легенде о млекуО млеку као лековитом састојку постоје многа веровања. Постоје тврдње историчара и неких савремених стручњака да купање у млеку или умивање млеком штити кожу и даје јој лепши изглед. Постоји веровање да је тајна дуговечности код људи на Кавказу и у неким другим крајевима у томе што су скоро целог живота користили млечне производе у великој количини за исхрану. Они који подржавају млеко истичу да студије указују на могућу везу између уноса мало-масног млека и смањеног ризика од артеријске хипертензије, срчаног обољења и гојазности. Особе са прекомерном тежином могу да имају користи од смањеног ризика од отпорности на инсулин и дијабетес типа 2. Спољашње везе
|
This article is from Wikipedia. All text is available under the terms of the GNU Free Documentation License.