Међународни фонетски алфабет:

Међународно фонетско друштво повремено додаје, уклања или мења симболе. 2008 године ИПА садржи 107 различита слова, 52 дијакритика, и 4 ознаке за прозодије.

Историја

Године 1886, група француских и британских учитеља језика, предвођена француским лингвистом Полом Пасијем, створила је оно што је касније постало познато (од 1897. године надаље) као Међународно фонетско друштво (фр. l’Association phonétique internationale).^[1] Оргинални алфабет је заснован на правописној реформи енглеског језика познатој као ромикшка абецеда, али да би била корисна и за друге језике, било је допуштено да се вредности симбола разликују од језика до језика.^[2] На пример, звук [ʃ] (ш) је првобитно заступљен словом <c> на енглеском, али словом <x> на француском.^[1]Међутим, 1888. године, алфабет је ревидиран како би био једнолик у односу на језике, чиме је осигуран темељ за све будуће измене.^[1]

Од свог настанка, ИПА је прошао кроз бројне промене. Након велике промене и проширења у 1900. и 1932. години, ИПА је остао непромењен до ИПА Конвенције у Килу 1989. године.

Опис

Општи принцип ИПА је да даје један симбол за сваки карактеристичан звук (или говорни део).^[3] Ово значи да се не користе комбинације слова за представљање јединственог звука, или једно слово за представљање више звукова. Нема слова код кога вредност звука зависи од контекста, и коначно, ИПА обично нема посебна слова за два звука ако никакав познат језик не чини разлику између њих (карактеристика позната као „одабраност“).

Облик слова

За ИПА су изабрани такви симболи како би били усклађени са латиницом. Због тога, већина симбола су или латинична или грчка слова, или њихове модификације.

Слова

Међународни фонетски алфабет дели своја слова у три категорије: плућни сугласници, преградни сугласници, и самогласници.^[4]^[5] Сваком карактеру је додељен број, како би се спречила конфузија између сличних слова (као што су ɵ и θ), нпр. у штампању рукописа. Различитим категоријама звукова су додељени различити опсези бројева.

Плућни сугласници

Плућни сугласници чине већину сугласника у ИПА, као и у људском језику.

Табела плућних сугласника, која укључује већину сугласника, је уређена тако да по врстама одређује начин изговора, који говори како се сугласник производи, док колоне одређују место изговора, што значи где у вокалном простору се сугласник производи. Главна шема садржи само сугласнике са једним местом артикулације.

Коартикуларни сугласници

Преградни сугласници

Преградни сугласници су звуци код којих проток ваздуха не зависи од плућа. То укључује кликове (пронађене у коисанским језицима Африке) и убачајници (у језицима као што је свахили).

Самогласници

Положај језика кардиналних предњих самогласника (највиша тачка је назначена). Позиција највише тачке се користи да одреди висину и задњи положај самогласника.

ИПА дефинише самогласнике као звук који се појављује у центру. Испод је слика са приказом самогласника ИПА. ИПА разврстава самогласнике према положају језика.

Ордината показује висину језика. Самогласници настали спуштеним језиком су на дну, а самогласници направљени уздигнутим језиком су на врху. На пример, [ɑ] је на дну, јер је језик спуштен у том положају. Међутим, [i] је на врху јер је звук настао уздигнутим језиком на врху уста.

На сличан начин, апсциса (водоравна оса) на карти се одређује према месту изговора. Самогласници са језиком постављеним испред уста (као што је [ɛ]) су на левој страни дијаграма, док су они код којих је позади (као што је [ʌ]) постављени на десну страну дијаграма.

Тамо знакови стоје у пару, леви представља незаобљени а десни заобљени самогласник.

Супрасегментали

Ови симболи описују карактеристике језика изнад нивоа појединачних сугласника и самогласника, као што су прозодија, тон, дужина, и нагласак, које често делују на слогове, речи, или изразе.

Референце

^ ^1,0 ^1,1 ^1,2 Међународно фонетско друштво, Приручник, стр. 194–196
^ „Оргинално, циљ је био да се направи доступни скуп фонетских симбола који би дао различите артикулисане вредности, ако је потребно, на различитим језицима.“ (Међународно фонетско друштво, Приручник, ст. 195–196)
^ „Од својих најранијих дана ... Међународно фонетско друштво је имало циљ да пружи 'посебан знак за сваки карактеристичан звук, То јест, да сваки звук, који се користи уместо другог, у истом језику, може променити значење речи'.“ (Међународно фонетско друштво, Приручник, стр. 27)
^ „Сегменти се могу поделити у две главне категорије, сугласници и самогласници.“ (Међународно фонетско друштво, Приручник, стр. 3)
^ Међународно фонетско друштво, Приручник, стр. 6.

Међународни фонетски алфабет

Садржај