| Мађарска вижла |
|
|
| Алтернативно име |
| Вижла |
| Мађарски птичар |
| Мађарска вижла |
|
| Земља порекла |
| Мађарска |
| Класификација |
| ФЦИ: |
Група 7 Група 5 1 #57 и #239 |
| AKC: |
Спорт |
| ANKC: |
Група 3 (Ловачки пси) |
| CKC: |
Група 1 - Спортски пси |
| KC(UK): |
Ловачки пси |
| NZKC: |
Ловачки пси |
| UKC: |
Раса ловачких паса |
|
| Одгајивачки стандарди (спољне повезнице) |
|
|
Мађарска вижла (лат. Canis Ovilis Fenyesi) је оригинална мађарска ловачка врста паса. Ова раса је позната као изврсна за лов али такође због своје нарави и као пас који ужива у породичном животу са људима. Мађарска оштродлака вижла је креирана током 1930их година укрштањем мађарске краткодлаке вижле и немачког оштродлаког птичара.
Основно
Величина
Вижла је пас средње величине. Оштродлака вижла је мало вишља од краткодлаке вижле. Просечне димензије ове пасмине су:
- Мужјак
- Женка
- Висина 21 - 24 in. (53 - 61 cm)
- Тежина 40 - 55 lb (18 - 25 kg)
Историја
Краткодлака вижла
Краткодлака мађарска вижла се сматра старом врстом мађарског ловачког пса. Ова врста се помиње и у времену досељавања мађара на данашње просторе панонске низије. Примарна боје ове расе је била жута и браон. Оригинална врста је одумрла само је остао потомак чији је представник данашња мађарска вижла. Најстарији помен ове расе се налази у мађарској илустрованој хроници Chronicon Pictum између 1100. и 1200. године. На слици где се приказује сусрет Хунора и Магора са чудесним јеленом види се и слика претка данашње мађарске вижле. Такође се у препискама мађарских племића често спомиње вижла.
У време турских освајања у крајевима панонске низије се појавио жити турски ловачки пас који се укрстио са тадашњом вижлом и учествовао у обликовању особина данашње вижле. Из података који потичу из 1731. године, мађарска племичка породица Зај (Zay) је прва почела са узгојем ове расе. По том податку у ову расу је била укључена и шпанска вижла енглеског порекла. Тада је још постојала и вижла кестењасте боје. Током 19. века је у укрштање и узгој ове врсте укључен птичар и немачки краткодлаки птичар.
Током двадесетих година двадесеток века се започело са вођењем књига и росослова сваког појединачног пса а 1928. године су уведени и стандарди за ову пасмину. Најзад 1935. године ова пасмина је стављена и у ФЦИ и тиме званично призната као аутохтона.
Спољашње везе
Извор
Викимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека:
|
