|
Article on other languages:
|
Магнезијум (Mg, латински - magnesium) је земноалкални метал IIAгрупе. Гради 2+ јоне. Оксидациони број магнезијума у једињењима је искључиво +2. Има најнижу температуру топљења у групи земноалкалних метала.
Да је магнезијум посебан елемент први је утврдио Јосеф Блек, а у чистом облику је добијен 1808 године од стране Humphry Davy-а
Заступљеност и добијањеМагнезијум је заступљен у земљиној кори у количини од 2,74%. У природи се магнезијум веома често налази везан у виду силиката, али са становништа добијања најважнији минерали су му: доломита, магнезита, карналита, калцита и карбоната. У морској води је заступљен у количини од 1200 ppm (енгл. parts per million), у облику раствора соли Mg2+. Намирнице које су најбогатије магнезијумом су (у 100 грама намирница):
ЈедињењаНајважнија магнезијумова једињења су: магнезијум оксид (MgO) магнезијум хидроксид (Mg(OH)2) и његове соли. Водени раствори у којима је велика концентрација Mg2+ имају горак укус. Легуре магнезијума и бакра су веома издржљиве механички са једном од најмањих густина међу легурама. Хемијске особинеМетални магнезијум се веома лако оксидује на ваздуху, али слично као и код алуминијума процес корозије магнезијума се зауставља због пасивизације. Када се отстрани горњи слој магнезијума који је оксидивао чист магнезијум веома лако реагује са водом градећи хиодроксид. Магнезијум редукује већину оксида чак и угљен (IV)-оксид. Магнезијум гори у угљеник (IV)-оксиду(који служи за гашење пожара) и редукује га при чему се ствара МgO и ослобађа се угљеник у виду чађи. Катјони Mg2+ спадају у V групу катјона. ПрименаКао редукционо средство магнезијум се користи за добијање метала из њихових оксида, као и за катодну заштиту метала од корозије. Легуре магнезијума са бакром се користе у авиоиндустрији као и у космичкој индустрији, тамо где су легуре титанијума и алуминијума сувише тешке. У сличним ситуацијама се користе и легуре алуминијума са z магнезијумом Биолошки значајМагнезијум улази у састав хлорофила, јони магнезијума играју битну улогу у одржању осмотског притиска у крви и другим ткивима и у прослеђивању импулса у нервном систему. Дневне потребе за магнезијумом код одраслог човека износе између 300-400 mg и премда магнезијума у природној средини има у намирницама које користи човек, магнезијума је све мање због ђубрења хемијским једињењима која садрже калијум. Међу последице недостатка магнезијума спадају и: прекомерна употреба алкохола, стрес, прекомерно коришћење масних намирница, пропадање бубрега. Показатељи недостатка магнезијума могу да бити: нагла вртења у глави, пораст опадања косе, ломљење ноктију, кварење и ломљење зуба, знојење ноћу, проблеми са срцем, болови главе, клонулост. Види још
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
This article is from Wikipedia. All text is available under the terms of the GNU Free Documentation License.