Константинопољ

Poll without page-refresh

Article on other languages:

	del.icio.us
	Digg
	Furl
	Reddit
	Rojo
	Add to OnlyWire

Координате: 41° 0′ 36" СГШ, 28° 57′ 37" ИГД

Истанбул - Топкапи палата, Света Софија и Плава џамија

Истанбул (некада: Константинопољ, Цариград) се налази на улазу у Босфорски мореуз, а његово историјско срце смештено је око природне луке познате и као Златни Рог. Са својих 8.803.468 (11.372.613 са периферијом) становника, он је највећи град Турске и један од највећих европских градова.

Он је данас седиште истоимене области, док је делу града познатом као Фанар седиште Васељенског патријарха.

Садржај

1 Назив
2 Прошлост града
3 Знаменитости
- 3.1 Зграде, Споменици и Стадиони
- 3.2 Тргови,квартови и пијаце
4 Опасност од земљотреса
5 Образовање
6 Градски превоз
7 Клима
8 Градске четврти
9 Братски градови
10 Спољашње везе

Назив

Београдска капија.(тур. Belgrad Kapısı)

Византион је име првог насеља на овом месту. Назив је добио по краљу Бизасу. Грчки облик је Βυζάντιον (Βυζάντιο), а латинизација тог назива је Byzantium.

Нови Рим или Nova Roma је назив који му је дао цар Константин Велики приликом "оснивања" 330 године.

Константинопољ (Константинополис, односно Κωνσταντινούπολη или Κωνσταντινούπολις) је назив који је касније ушао у употребу. Реч је кованица која значи Константинов Град (полис,πολις). Арабљани су, такође, користили овај назив у облику Qustantaniyyeh (قسطنطنيه). На турском језику град се све до 1930. године звао Константинопољ, али у турском облику: Kostantiniyye одн. на арабици: قسطنطينيه.

Цариград је опште словенски назив овог града и појављује се у готово истоветном облику у свим језицима. (старословенски језик: Цѣсарьградъ,црквенословенски: Царьгра̀дъ, руски језик: Царьгра́д, бугарски језик: Ца̀риград, украјински језик: Царгород, српски језик: Цариград. (Овај термин користили су једно време Бугари за своју престоницу Трново.)

Истанбул је турски назив изведен од грчких речи ис тин Поли (εις τήν Πόλι(ν)) што би значило у „Граду“. Пошто је Цариград био, за Грке, неоспоран центар света они су за га називали једноставно „Град“ (и Поли односно ι Πόλι). Доласком Турака још неки градови су добили "нова" имена додавањем ис тин (εις τήν) испред имена. Овај назив озваничен је 28. марта 1930. године.

Прошлост града

Историјски делови Истанбула*
Светска баштина Унеска
Држава	Турска
Врста	културна
Критеријум	I, II, III, IV
Референца	356
Регија†	Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис	1985. (9. седница)
* Име као на звничној листи светске баштине. † Регију је класификовао УНЕСКО.

Цар Константин Велики, мозаик из цркве св. Софија

Прву насеобину на овом месту основали су грчки колонисти из Мегаре 667. пне. и назвали су је Византион по свом краљу Бизасу. Током грађанског рата 196 године, Септимије Север га опседа и тешко разара, али га по доласку на власт обнавља и град се врло брзо опоравља од тога.

Константин Велики одлучује да на том месту подигне нову престоницу, пошто му се оно указало у сну, и 330. године оснива га под именом Нови Рим. Тај назив, међутим није ухватио корена и уместо тога све више се користио назив Константинов град тј. Константинопољ. Након распада Римског царства Цариград постаје главни град Источног дела који ће бити назван Византија тек у новије време. Никада у својој историји цар и поданици Источног Римског царства нису себе називали Византијци, нити су икада своју државу називали Византија. Они су били Ромеји током целе своје историје, док је антички назив града Византион био потпуно ван употребе.

Захваљујући доброј позицији на раскршћу главних копнених и морских путева, као и чињеници да је био престоница најзначајније државе у то доба Цариград се врло брзо развија и ускоро постаје највећи и најбогатији град ондашњег света.

Крсташи IV крсташког похода успевају да га освоје са морске стране и страховито га пљачкају 1204 (Пад Цариграда (1204)). Након тога Цариград бива седиште Латинског царства све док 1261 не бива ослобођен од стране никејског цара Михаила VIII Палеолога који обнавља Византијско царство.

Турски султан Мехмед II успева да, након дуге блокаде и опсаде, освоји град у последњем јуришу у уторак, 29. маја 1453, након чега је град претрпео огромно пљачкање и разарање, а у одбрани града погинуо је и последњи византијски цар Константин Драгаш (Пад Цариграда (1453)).

Цариград, као престоница Турске империје, доживљава велику промену из Византијског у Отомански град. Црква св.Софија(Аја Софија), као и још неколико цркава у граду, бива претворена у џамију. Широм града су подизане џамије, јер је сваки султан хтео да градњом џамије покаже своју величину. Најлепше су свакако:Сулејманова(која је и највећа у граду), Фатихова, Бајазитова и султан Ахметова.

Ред Суфита, који је раширен по целом исламском свету, основао је у граду велики број текија, а сматра се да их је у доба Турске империје било преко 100 оперативних у самом граду. Многе од њих су опстале до дана данашњег као џамије или музеји.

Оснивањем Турске републике 1923 престоница се сели у Анкару(Ангору), а град од 1930 добија званично носи име Истанбул.

Педесетих година прошлог века турска полиција организује велике насилне анти-грчке нереде. Као последица тога велики број Грка напушта Цариград, а некада бројна и напредна грчка заједница у граду бива драстично смањена. Аднанова влада је шездесетих година прошлог века започела процес модернизације и индустријализације земље који није заобишао ни Цариград. Цену модернизације платиле су неке историјске грађевине широм града. Као последица тога 1970их година почиње велики прилив становништва у град, првенствено из Анадолије, јер је рад у фабрикама нудио много бољи живот у односу на мукотрпно бављење пољопривредом у планинским пределима Мале Азије.

Знаменитости

Истанбул је град у коме се сусрећу многе цивилизације и чији су трагови видљиви широм града.

Султан Ахметова џамија

Левент, модерни пословни део Истанбула

Зграде, Споменици и Стадиони

Топкапи двор
црква св. Софија(Аја Софија)
Султан Ахметова или Плава џамија
Сулејманова џамија
Улица Иштикал
Цистерна Базилика
Бугарска црква св. Стефана (позната и као Бугарска гвоздена црква)
Галата кула
Принчевска острва
Долмбахчи двор
Арапска џамија
Фатихова џамија
Музеј Мозаика
Цариградски бедеми
Олимпијски стадион Ататурк

Тргови,квартови и пијаце

Трг Таксим
Бејоглу
Бебечки рибљи ресторани
Велики Базар
Пијаца Зачина
Залив Златни рог

Опасност од земљотреса

Истанбул се налази близу Северноанадолијског раседа који је одговоран за неколико разорних земљотреса у скоријој историји. Истраживања показују да постоји велика вероватноћа да ће Истанбул и околину задесити страховити земљотреси у наредним деценијама.^[1]^[2] Близина Мраморног мора доноси и опасност од цунамија ако дође до земљотрес. Лош квалитет градње већег дела модерног града прети да евентуалне земљотресе претвори у разарајуће катастрофе.^[3]

Образовање

Капије универзитета

Град је седиште многих универзитета, који су претежно државни, али се последњих година отворио и један број приватних.

(Bahçeşehir University)
(Boğaziçi University)
Фатих универзитет
Галатасарај универзитет
(Işık University)
(İstanbul Bilgi University)
(İstanbul Technical University)
(İstanbul University)
(Koç University)
(Marmara University)
(Sabancı University)
(Yeditepe University)
(Yıldız Technical University)

Градски превоз

Босфорски мост

За више информација погледајте Градски превоз у Истанбулу

Истанбул има развијен систем градског превоза али је и поред тога свакодневно суочен са великим саобраћајним застојима на прилазима граду и главним градским саобраћајницама.

Градски превоз у Истанбулу чине аутобуси, минибусеви, лаки метро, бродићи и трајекти. У граду се налази и цивилни аеродром.

Клима

Клима Истанбула је умерено-континентална.

Градске четврти

Капали чаршија

Адалар, (Avcılar), (Bağcılar), (Bahçelievler), (Bakırköy), (Bayrampaşa), Бешикташ, Бејоглу, (Büyükçekmece), (Beykoz), (Çatalca), (Eminönü), Ејуп, (Esenler), Фатих, Газиосман Паша, (Güngören), (Kadıköy), (Kağıthane), Картал, Кучукћемекче, (Maltepe), Пендик, (Sarıyer), (Silivri), (Sultanbeyli), (Şile), (Şişli), Тузла, (Ümraniye), Искидар, (Zeytinburnu)