|
Article on other languages:
|
Истанбул (некада: Константинопољ, Цариград) се налази на улазу у Босфорски мореуз, а његово историјско срце смештено је око природне луке познате и као Златни Рог. Са својих 8.803.468 (11.372.613 са периферијом) становника, он је највећи град Турске и један од највећих европских градова. Он је данас седиште истоимене области, док је делу града познатом као Фанар седиште Васељенског патријарха.
Назив
Београдска капија.(тур. Belgrad Kapısı)
Прошлост града
Цар Константин Велики, мозаик из цркве св. Софија
Прву насеобину на овом месту основали су грчки колонисти из Мегаре 667. пне. и назвали су је Византион по свом краљу Бизасу. Током грађанског рата 196 године, Септимије Север га опседа и тешко разара, али га по доласку на власт обнавља и град се врло брзо опоравља од тога. Константин Велики одлучује да на том месту подигне нову престоницу, пошто му се оно указало у сну, и 330. године оснива га под именом Нови Рим. Тај назив, међутим није ухватио корена и уместо тога све више се користио назив Константинов град тј. Константинопољ. Након распада Римског царства Цариград постаје главни град Источног дела који ће бити назван Византија тек у новије време. Никада у својој историји цар и поданици Источног Римског царства нису себе називали Византијци, нити су икада своју државу називали Византија. Они су били Ромеји током целе своје историје, док је антички назив града Византион био потпуно ван употребе. Захваљујући доброј позицији на раскршћу главних копнених и морских путева, као и чињеници да је био престоница најзначајније државе у то доба Цариград се врло брзо развија и ускоро постаје највећи и најбогатији град ондашњег света. Крсташи IV крсташког похода успевају да га освоје са морске стране и страховито га пљачкају 1204 (Пад Цариграда (1204)). Након тога Цариград бива седиште Латинског царства све док 1261 не бива ослобођен од стране никејског цара Михаила VIII Палеолога који обнавља Византијско царство. Турски султан Мехмед II успева да, након дуге блокаде и опсаде, освоји град у последњем јуришу у уторак, 29. маја 1453, након чега је град претрпео огромно пљачкање и разарање, а у одбрани града погинуо је и последњи византијски цар Константин Драгаш (Пад Цариграда (1453)). Цариград, као престоница Турске империје, доживљава велику промену из Византијског у Отомански град. Црква св.Софија(Аја Софија), као и још неколико цркава у граду, бива претворена у џамију. Широм града су подизане џамије, јер је сваки султан хтео да градњом џамије покаже своју величину. Најлепше су свакако:Сулејманова(која је и највећа у граду), Фатихова, Бајазитова и султан Ахметова. Ред Суфита, који је раширен по целом исламском свету, основао је у граду велики број текија, а сматра се да их је у доба Турске империје било преко 100 оперативних у самом граду. Многе од њих су опстале до дана данашњег као џамије или музеји. Оснивањем Турске републике 1923 престоница се сели у Анкару(Ангору), а град од 1930 добија званично носи име Истанбул. Педесетих година прошлог века турска полиција организује велике насилне анти-грчке нереде. Као последица тога велики број Грка напушта Цариград, а некада бројна и напредна грчка заједница у граду бива драстично смањена. Аднанова влада је шездесетих година прошлог века започела процес модернизације и индустријализације земље који није заобишао ни Цариград. Цену модернизације платиле су неке историјске грађевине широм града. Као последица тога 1970их година почиње велики прилив становништва у град, првенствено из Анадолије, јер је рад у фабрикама нудио много бољи живот у односу на мукотрпно бављење пољопривредом у планинским пределима Мале Азије. ЗнаменитостиИстанбул је град у коме се сусрећу многе цивилизације и чији су трагови видљиви широм града. Зграде, Споменици и Стадиони
Тргови,квартови и пијаце
Опасност од земљотресаИстанбул се налази близу Северноанадолијског раседа који је одговоран за неколико разорних земљотреса у скоријој историји. Истраживања показују да постоји велика вероватноћа да ће Истанбул и околину задесити страховити земљотреси у наредним деценијама.[1][2] Близина Мраморног мора доноси и опасност од цунамија ако дође до земљотрес. Лош квалитет градње већег дела модерног града прети да евентуалне земљотресе претвори у разарајуће катастрофе.[3] ОбразовањеГрад је седиште многих универзитета, који су претежно државни, али се последњих година отворио и један број приватних.
Градски превоз
Истанбул има развијен систем градског превоза али је и поред тога свакодневно суочен са великим саобраћајним застојима на прилазима граду и главним градским саобраћајницама. Градски превоз у Истанбулу чине аутобуси, минибусеви, лаки метро, бродићи и трајекти. У граду се налази и цивилни аеродром. КлимаКлима Истанбула је умерено-континентална. Градске четвртиАдалар, (Avcılar), (Bağcılar), (Bahçelievler), (Bakırköy), (Bayrampaşa), Бешикташ, Бејоглу, (Büyükçekmece), (Beykoz), (Çatalca), (Eminönü), Ејуп, (Esenler), Фатих, Газиосман Паша, (Güngören), (Kadıköy), (Kağıthane), Картал, Кучукћемекче, (Maltepe), Пендик, (Sarıyer), (Silivri), (Sultanbeyli), (Şile), (Şişli), Тузла, (Ümraniye), Искидар, (Zeytinburnu) Братски градовиИстанбул је збратимљен са 26 градова широм света:
Спољашње везеВикимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека:
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||
This article is from Wikipedia. All text is available under the terms of the GNU Free Documentation License.