Индија

Article on other languages:

del.icio.us del.icio.us
Digg Digg
Furl Furl
Reddit Reddit
Rojo Rojo
Add to OnlyWire


Координате: 21° 07' 32„ СГ Ш, 78° 18' 38“ ИГД

Република Индија
भारत गणराज्य
Bhārata Ganarājya
Застава Индије Грб Индије
Застава Грб
крилатица: Satyamēva Jayatē (Санскрит: Само Истина Побеђује)
Химна
Jana-Gana-Mana
Положај Индије
Главни град Њу Делхи
Службени језик Влада користи хинди и енглески, док су по уставу званична 23 језика: асамски, бенгалски, бодо, гуџарати, догри, енглески, канада, кашмири, конкани, маитхили, малајалам, манипури, марати, непалски, орија, панџаби, санскрит, сантали, синди, тамилски , телугу, урду, хинди
Председник: Пратиба Патил
Премијер: Манмохан Синг
Независност: 15. августа, 1947
Површина  
 - Укупно 3.287.260 km² (7.)
 - Вода (%) 9,56
Становништво  
 - 2008. 1.132,446.000 (2.)
 - Густина 329/km² 
Валута Индијска рупија (100 паисеа)
Временска зона UTC +5:30
Интернет домен .in
Позивни број +91

Индија је држава у Азији. Главни град је Њу Делхи. Индија се налази у Јужној Азији и заузима њен највећи део, тако да се цела Јужна Азија често назива „Индијски потконтинент“.

Садржај

Географија

За више информација погледајте Географија Индије

Индија се граничи са Пакистаном на западу, на северу са Непалом, Кином и Бутаном и са Бангладешом и Мијанмаром на истоку. Она је седма по површини земља на свету.

Индијске обале, дуге преко 7000 километара, запљускују Арапско море и Бенгалски залив, што су делови Индијског океана. Јужни део Индије представља, по облику троугласта, висораван Декан. На северу су широке равнице сливова река Ганг и Брамапутра. Даље ка северу су планине Хималаји.

Услед огромне површине, Индија има разноврстан биљни и животињски свет, различите климатске услове и географске терене.

Историја

За више информација погледајте Историја Индије

Своје име Индија дугује старом персијском називу реке Инд - Синду. По уставу, држава се може називати и по свом називу у хинди језику Барат (भारत). Неке групе, нарочито муслимани, користе назив Хиндустан.

Индија је имала значајну улогу у историји човечанства, јер је била место где се развијала једна од четири највеће старе цивилизације, центар великих трговинских путева и великих царевина. У њој су се развиле три велике религије - будизам, ламаизам и хиндуизам, а и ислам је оставио неизбрисив траг.

Цртежи из каменог доба на стенама у држави Мадја Прадеш су најстарији докази људске активности у Индији. Остаци првих насеља стари су 9000 година. Прва цивилизација у долини реке Инд, ведска цивилизација, имала је свој врхунац између година 2600 п.н.е и 1900 п.н.е. По неким теоријама, око 1500. п.н.е, аријевска племена су се из централне Азије преселила у Индију и преузела доминацију.

Од 6-ог века п.н.е., верске реформе доводе до процвата будизма и џанаизма. Хиндуизам се развија из ведске културе.

Таџ Махал у Агри је најпознатији споменик Индије

У првом миленијуму постојало је мноштво краљевина у Индији. Династија Маруја дала је будистичког владара Ашока, филозофа и реформатора, који за Индијце има готово митски статус. Династија Гупта је доминирала у периоду познатом као „Златно доба Индије“. Наука, уметност, литература, математика, астрономија и филозофија су све доживеле велики напредак под покровитељством ових владара.

Током другог миленијума нове ере, велики делови Индије потпадају под власт муслимана, прво Султаната у Делхију, а касније Могулског царства. Процењује се да је од 1000-1525 убијено 80 милиона Индуса.

У осамнаестом веку Индију је колонизовала Британска империја и прогласила Индијско царство 1877, под својим монархом као сувереном. Француска и Португал су задржале своје мање колонијалне испоставе. После дуге борбе за независност, под вођством Махатме Гандија, Џавахарлал Нехруа, и других, Индија је 1947. године постала независна држава.

Друштво

Индија је друга земља по броју становника у свету јер у њој живи преко милијарду људи. У Индији постоји двадесет два званична језика који се говоре у различитим регионима. Међу њима су Хинди и Енглески језик, који су и службени језици државе. У Индији већина становника живи у веома оскудним условима (чак 70%). Индија се споро развијала и била је углавном пољопривредно оријентисана држава. Данас је постала место модерног бизниса и високе технологије. Од 1974. Индија се декларише као земља која има атомску бомбу.

Државна управа

За више информација погледајте Индијске државе и територије

По уставу Индије, она је суверена, социјалистичка, секуларна и демократска република. Индија има федерално државно уређење са дводомним парламентом.

Административно, Индија се дели на двадесет и осам држава и седам територија. Све оне се даље деле на дистрикте.

Државе и територије Индије, са бројем дистрикта
Државе
# Држава дис. # Држава дис.
1 Андра Прадеш 23 15 Махараштра 35
2 Аруначал Прадеш 15 16 Манипур 9
3 Асам 23 17 Мегхалаја 7
4 Бихар 37 18 Мизорам 8
5 Чатисгар 16 19 Нагаланд 8
6 Гоа   2 20 Пенџаб 19
7 Гуџарат 25 21 Ориса 30
8 Харајана 19 22 Раџастан 32
9 Химачал Прадеш 12 23 Сиким 4
10 Џаму и Кашмир 14 24 Тамил Наду 30
11 Џарканд 22 25 Трипура 4
12 Карнатака 27 26 Утар Прадеш 70
13 Керала 14 27 Утаранчал 13
14 Мадја Прадеш 48 28 Западни Бенгал 18
Територије
# Територија дис. # Територија дис.
A Андамани и Никобари   2 E Лакадиви   1
B Територија Чандигар   1 F Делхи   9
C Дадра и Нагар Хавели   1 G Територија Пондишери   4
D Даман и Диу   1      
Укупно:   602



This article is from Wikipedia. All text is available under the terms of the GNU Free Documentation License.