|
Слика:World-cannabis-laws.png
Закони земаља света о конопљи
Конопља је у међународним конвенцијама проглашена опојном дрогом и у многим земљама је законом забрањена за уживање, а та забрана најчешће погађа и њену индустријску и сваку другу употребу. Главни проблем у закону је разликовање типова конопље који поседују психоактивна својства од типова који немају психоактивни састојак ТХЦ. Узгајиваче конопље директно погађа и обесхрабрује деловање служби државне контроле засновано на поистовећивању индијске и индустријске конопље. На пример, преко 90% конопље које су 1990-их америчке државне агенције (понајвише DEA - Drug Enforsement Agency) заплениле и уништиле, отпада на некултивисану (дивљу) конопљу која углавном не поседује психоактивне састојке[1]. Тако у „рату против дрога“ уз примерке врсте који су циљани због психоактивних састојака, као колатерална жртва пада и индустријска конопља. После времена прохибиције конопље, која је почела 1930-их, од 1970-их се у многим земљама јавља тренд декриминализације конопље. У целој западној Европи је конопља фактички декриминализована (негде законском регулативом, негде толерисањем), осим у Француској. Закони европских земаљаШпанија: Лична употребна и кућно узгајање конопље је декриминализовано, а куповина и продаја остају кривично дело. Холандија: Лична употребна и кућно узгајање конопље је декриминализовано, а трава се продаје у кофи шоповима. Напомене
Види још
|
|||||||||||||||||||||
This article is from Wikipedia. All text is available under the terms of the GNU Free Documentation License.