Ердељски копо

Article on other languages:

• Erdélyi_kopó
• Erdélyi_Kopó
• Hungarian_hound
• Segugio_della_Transilvania
• Erdélyi_kopó
• Braco_da_Transilvânia

	del.icio.us
	Digg
	Furl
	Reddit
	Rojo
	Add to OnlyWire

Ердељски копо
Ердељски копо
Алтернативно име
Erdélyi Kopó Ердељски гонич
Земља порекла
Мађарска; Ердељ
Класификација
ФЦИ: Група 6 Група 1 1#241
Одгајивачки стандарди (спољне повезнице)

Ердељски копо ( мађ. Erdélyi Kopó; лат. Canis familiaris sagax braco Transsylvanicus) је мађарска пасмина која спада у једну од најугроженијих врста.

Историја

Ова пасмина се на данашњим просторима Трансилваније и Мађарске појављује у време досељавања Мађара у 9. веку. Ту се укрштава са већ постојећим копоима, између осталих са келтским копоом. У време владавине куће Арпада се формирао већ изумрла пасмина панонски копо, који је био предак данашњег ердељског копоа и мађарске вижле. Слике копоа се могу видети у илустрованој хроници мађара а први писани трагови се потичу из 1273. године. Мађарски племићи и властела је радо користила ердељске копое за лов а на лентама се лик овог пса појавио почетком 17. века.

Током 19. века, ердељски копо се раширио по читавом Ердељу и тадашњој Мађарској. Појавила се и једна подврста копоа, кратконоги копо. Кратконоги се користио у лову на ситну дивљач док дугониги ердељски копо је био коришћен у лову на крупну дивљач. Данас ФЦИ признаје само дугоногог ердељског копоа, али и даље постоје одгајивачи који упорно узгајају кратконогог копоа.

Прво потанко описивање ове пасмине од стране Еде Цинка (Czynk Edétől) потиче из 1901. године. Са вођење родослова се увело почетком 20. века, али после Првог светског рата је утихнуло а 1947. године, румунским указом је изједначен са осталим копоима и тиме скоро доведен до истребљења као расе. До тога није дошло само пуким случајем. Током изложбе у Будимпешти 1968. године је откривенода да по ФЦИ ердељски копо је сматран одумрлом врстом пошто деценијама није био пријављен ни један копо. Исте године је у Ердељу код ловаца, који су и поред забране узгајали копое, пронађено доста припадника ове расе и тако је почело поновно званично узгајање ове пасмине. И поред свега овога опстанак ове пасмине је и даље у опасности јер се једино у Ердељу ова пасмина традиционално одгаја.

Спољашњи изглед

Ердељски копо је пас са елегантним линијама, дугоноги копо има преливе боја од црне до боје труле вишње за светлим нијансама. Дугоноги копо достиже висину између 55-65 cm и тежину око 25 kg, док кратконоги копо достиже висину између 45-50 cm. Коповоа кратка длака не захтева неку посебну негу.

Ердељски копо је веома пролагођен средини у којој живи: жилав је, храбар, прилагодљив и лаје само када је потребно. Друштвен је и веома воли да се игра, нарочито са децом. И поред своје прилагодљивости, да може бити и пас чувар куће, чак се може држати и у стану, не треба заборавити да је ердељски копо ловачки пас и да се најбоље осећа у својој природној средини.

Спољашње везе

• ФЦИ стандарди за ердељског копоа ((hu))
• Ердељски копо на сајту kutya-tar ((hu))
• A 32/2004. (IV. 19.) OGY határozat -Службени лист, део о ердељском копоу ((hu))

Извор

• О ердељском копоу у службеним новинама Пас ((hu))