Википедија:Проверљивост

Article on other languages:

• ويكيبيديا:الاستشهاد_بمصادر
• Уикипедия:Възможност_за_проверка
• Wikipedie:Ověřitelnost
• Wikipedia:Verifiability
• Wikipedia:Verificabilidad
• ویکی‌پدیا:اثبات‌پذیری
• Wikipedia:Tarkistettavuus
• Wikipédia:Vérifiabilité
• Wikipédia:Ellenőrizhetőség
• Wikipedia:Pemastian
• Wikipedia:Attendibilità
• Wikipedia:検証可能性
• ვიკიპედია:გადამოწმებადობა
• Википедија:Цитирајте_извори
• Wikipedia:Bronvermelding
• Wikipedia:Weryfikowalność
• Wikipedia:Verificabilidade
• Wikipedia:Verificabilitate
• Википедия:Проверяемость
• Wikipedija:Preverljivost
• Wikipedia:Trovärdighet
• Wikipedia:మూలాలు
• Vikipedi:Doğrulanabilirlik
• Вікіпедія:Верифіковуваність
• װיקיפּעדיע:באגלייבטקייט
• Wikipedia:可供查證

	del.icio.us
	Digg
	Furl
	Reddit
	Rojo
	Add to OnlyWire

Ова страна је део званичне политике Википедије. Широко је прихваћена међу уредницима и сматра се стандардом који свако треба да поштује. За све сем мањих исправки користите страну за разговор, ако желите да предложите промену правила.

Праг за укључивање у Википедију је проверљивост, не истинитост. „Проверљиво“ би у овом контексту значило да сваки читалац може да провери да је сваки податак који се објави на Википедији већ раније негде објављен у поузданом извору, зато што Википедија не објављује оригиналне закључке ни оригинално истраживање.

Проверљивост је једно од три Википедијина правила о садржају. Друга два су Википедија:Без оригиналног истраживања и Википедија:Неутрална тачка гледишта. Заједно, ова три правила одређују тип и квалитет материјала који је прихватљив у главном именском простору. Не треба их тумачити одвојено једно од другог, и уредници би стога требало да се упознају са све три. Ова три правила су непроменљива и не може их „надгласати“ никоје друго правило нити сагласност уредника. Стране на којима су ова правила се могу уређивати једино да би боље осликавала практично објашњење и примену ових принципа.

Правило

Извори на другим језицима

Пошто је ово Википедија на српском, зарад читалаца, извори на српском имају предност над изворима на страним језицима, подразумевајући да је доступност извора на српском истог квалитета, како би читаоци могли лако да провере да је изворни материјал исправно коришћен.

Кад додајете сазнање

Провјеравање чињеница захтјева доста времена. Неразборито је очекивати од осталих корисника да траже изворе како би провјерили Ваш рад, нарочито кад је првобитна садржина под питањем. Бреме доказа лежи на уреднику који је извршио измјене. Стога би уредници требали бити јасни, избегавајте двосмислене речи, и наведите референце. На пример:

Гласноговорник за људска права је изјавио да је инцидент део ширег обрасца насиља у региону.

Ово је тешко верификовати. Многи гласноговорници су коментарисали инцидент и неразумно је очекивати од некога да проверава све те изјаве да би нашао управо ову. Следеће је коректно:

Елиза Твиск из организације Амнести Интернешенел је изјавила: "Ово је део растућег тренда у Европи насилних протеста и подједнако насилних одговора". (Канал 4, 8. јул, 2000) [1]

Ово је лако проверити. Веза ка комплетној вести је наведена, читаоци и уредници могу контактирати Канал 4 ако желе, а и тачан цитат је дат па се може употребити за претрагу на Интернету.

Степени проверљивости

Постоји више степени проверљивости. Са једне стране се налазе чињенице које може да провери било од уредника релативно брзо и за шта су довољни само ресурси који су доступни на интернету или у мјесној библиотеци. Са друге су чињенице које могу бити потврђене једино од стране стручњака из те области.

У принципу, узмите у обзир ко су особе за које је највјероватније да ће уређивати дотични чланак; чланак треба да је проверљив за те особе. Дакле, чланак из области социологије би могао да укључи садржај који може бити потврђен једино од стране социолога — могуће и ослањањем на неки стандардан текст из социологије. Међутим, вјероватно не би требао да садржи нешто што може да потврди једино лекар опште праксе, јер не можете рачунати да ће они проводити своје вријеме читајући и исправљајући наше чланке о социологији.

Уколико пишете о некој теми која је врло добро покривена, можете да будете опуштенији по питању проверљивости, пошто је могуће да ће већина уредника чланка бити солидно обавјештена о теми. Међутим, ако пишете о теми која je мање позната, можете открити да многи уредници нису никад до тад чули о томе о чему пишете, па узмите у обзир и ову чињеницу.

Утврђивање провјерљивости

Постоји више разлога због којих бисте желили да проверите нешто из чланка:

• Аутор је познат по додавању нетачних или података који могу довести у заблуду.
• Аутор има сукоб интереса.
• У чланку постоје грешке и треба провјерити цилеји текст.
• Чланак је предмет расправе о тачности.
• Тема чланка је таква да су у њој честе грешке.
• На први поглед се чини да је тврдња мало вероватна.
• Тврдња је кључна за цео унос.
• Тврдња је превише неодређена.

Ово је предлог поступка за проверу садржаја.

1. Ако наиђете на скорашњу измену и нисте сигурни да ли је измена тачна или не, додајте страну и разлику на Википедија:Си патрола
2. Ако осетите порив да уклоните тврдњу из чланка, прво проверите референце на крају чланка.
3. Ако су наведенеде референце, проверите изворе. Ако можете да потврдите да изјава користи изворе, оставите је; у супротном, наставите.
4. Ако постоји страна за разговор, проверите је. Тврдња је можда већ проверена па нема потребе да поновите поступак. Међутим, ако је референца наведена само на страни за разговор, преместите је у чланак да би помогли онима који би у будућности пожелели да је провере.
5. Користите здрав разум да установите који би вам ресурси помогли и проверите њих. Ако помоћу њих можете да потврдите тврдњу, оставите је; у супротном, наставите.
6. Преместите или прекопирајте изјаву на страну за разговор, објашњавајући да нисте успели да потврдите тврдњу и наводећи изворе које сте проверили.
7. Евентуално проверите историју чланка да би видели ко је уопште и додао тврдњу и оставите поруку на њиховој страни за разговор објашњавајући да је њихова тврдња оспорена и упутите их на одговарајућу страну за разговор.
8. Сада би свако требао да се осећа слободним да провери тврдњу и пружи референцу на страни за разговор.
9. Ако сте само копирали тврдњу, сачекајте једну седмицу (или неки насумичан веменски период) и потпуно је уклоните из чланка. Немојте да бринете, и даље ће се налазити на страни за разговор.
10. Ако неко пронађе референцу, тврдњу треба вратити назад у чланак, са новопронађеном референцом. Да би јасно ставили до знања коај тврдња користи коју референцу, можда не било на одмет нумерисати референце и када се позивате на њих у чланку да то радите са [1] или ¹. Ако нико не пронађе референцу, тврдња може до даљњег да стоји на страни за разговор.

Једном када сте нешто успешно потврдили, размислите да ли ћете уредити било чланак или страну за разговор, да би следећој особи олакшали посао.

Сумњиви извори

За енциклопедију, извори требају да буду непобитни. Енциклопедију не чини материјал са првог извора. Њени аутори не интервјуишу и не спроводе оригинална истраживања. Према томе, било шта што овде укључимо треба већ бити покривено у записима, извештајима, истраживањима или у изучавањима других. У многим случајевима, ако не и већини, требало би да постоји неколико извора који поткрепљују тврдње у случају да неко жели да их консултује. Извори требају да буду непобитни већ сразмерно тврдњама које се чине: невероватне, необичне и неконвенционалне тврдње захтевају јаке изворе.

Понекад се поједини исказ може проверити само на месту сумњиве поузданости, као што је мрежни дневник ("блог") или жута штампа (таблоид). Ако је тврђење сразмерно небитно, онда га напросто уклоните — немојте траћити речи на тврђења од ограниченог интереса и сумњиве истинитости. Међутим, ако га баш морате задржати, онда га припишите извору који је у питању. На пример:

Према мрежном дневнику "Напросто можда", просечан Србин има 3,8 посредних браћа и сестара и 7,4 нећака.

Не заборавите да било ко може лако да направи мрежно место и тврди да је стручњак за одређену област, или да покрене "групу стручњака", "групу за људска права", цркву, или другу врсту удруживања. Неколико милиона људи су у последњих пар година направили своје мрежне дневнике. Према томе, мора се оценити да ли је извор поуздан.

У случају извора чињеница: да ли је извор знани стручњак у области? Да ли извор има грубих грешака? Да ли је извор пратио новинарске или академске стандарде етичког истраживања? У случају извора мишљења: да ли је извор значајан (познат, релевантан)? Да ли представља велику групу људи?

Погледајте и преглед о поузданим изворима.

Проверљивост, не истина

Чланци у Википедији би требали да се односе на чињенице, тврдње, теорије, идеје, мишљења и аргументе које је већ објавио поуздан или поштован издавач. Степеница за укључивање јесте проверљивост, не истина.

Добар начин гледања на разлику између проверљивости и истине је следећи пример. Рецимо да пишете чланак за Википедију о теорији X чувеног физичара. Теорију X су објавили часописи који укључују колегијалну проверу и она је према томе прикаладан предмет за википедијски чланак. Међутим, током писања чланка, Ви срећете овог физичара и, док испијате пиво, он Вам каже: "Заправо, ја мислим да теорија X гомила смећа." Иако сте ово чули од самог аутора, чињеницу да Вам је он ово рекао не можете укључити у свој чланак на Википедији. Зашто? Одговор је зато што то није проверљиво на начин који би задовољио читаоце Википедије. Читаоци не знају ко сте Ви. Не можете оставити свој број телефона тако да Вас сваки читалац на свету може непосредно позвати за потврду. Све и кад би могли, зашто би Вам веровали?

Рецимо да сте чврсто убеђени да ово ново сазнање треба објавити у Википедији, и да би не учинити тако било интелектуално непоштено. Како бисте га онда могли укључити? Да би овај податак био прихватљив за Википедију, морали бисте да ступите у додир са новинским издавачем или агенцијом на добром гласу – лондонским Тајмсом на пример – и објасните њима шта Вам је физичар рекао. Можда имате звучни снимак разговора који бисте могли да им дате на слушање; или би можда они могли да Вас интервјуишу. Шта год они да изаберу да учине са овом информацијом, прича би пре објављивања прошла кроз поступак сличан колегијалној провери: проверио би је новинар, уредник, вероватно и адвокати и главни и одговорни уредник. Физичар би добио прилику да одговори, као и његов издавач, а коментар би био затражен и од других чланова академске заједнице. Овакав поступак контроле и равнотеже постоји како би се осигурало да се у новинама појаве само истините и поштене приче. Овај процес Википедија није у стању да понуди, што је разлог зашто је важна смерница без оригиналних истраживања.

Ако Тајмс објави причу, онда бисте податке могли да укључите у Ваш чланак на Википедији. Међутим, ако не можете да нађете никога ко би их објавио, или ако једино можете обезбедити објављивање у извору вести који нема добар глас, онда материјалу нема места у Википедији, чак и ако знате да је истинит.

Тешко проверљиве теме

Проверљивост се доводи у питање са чланцима који садрже тешко проверљиве чињенице, или информације. Ако један чланак покрива тематику, чије чињенице и информације нису никада раније објављене у неком извору, или је о њој писано само у у изворима са сумњивим кредибилитетом, онда је тешко потврдити истинитост таквих чињеница и информација. Њихова провера захтева примену оригиналног истраживања, а у смерници шта Википедија није је постављено да Википедија није место за објављивање оригиналних истраживања. Немогућност проверљивости је стога довољна за искључење таквих чланака.

Неки Википедијанци тврде да је проверљивост једини критеријум за одлуку о задржавању чланка, те стога свака проверљива чињеница треба бити унета у чланак. Они често наводе да Вики није папир - мислећи првенствено на чињеницу да не постоји ограничење у простору.

Други Википедијанци тврде да критеријум проверљивости није довољан те да се морају укључити и други услови. Првенствено се наглашава нешто што се зове значај. Такође тврде да ослањање на проверљивост води у тенденцију сакупљања занимљивих ситница - трачеви о познатима се могу проверити из гомиле дневних новина, док се догађаји из прошлости тешко проверавају у аутентичним документима. Они сматрају да је овај приступ лош јер води умањивању кредибилитета читавог пројекта.

Ипак, само зато што је неку информацију могуће проверити, не значи да је Википедија право место за њено објављивање. Види шта Википедија није.

Види критеријуми за укључивање биографија и аутобиографије за сугестије критеријума којима би се требало водити приликом укључивање биографских чланака.

"Доверяй, но проверяй" — руска узречица (Вјеруј, али провјери)