|
Article in other languages:
|
Бертранд Расел (18. мај 1872 — 2. фебруар 1970) је био британски филозоф и математичар, добитник Нобелове награде за књижевност 1950. године.
Расел као филозоф и логичарУ математици је познат по Раселовом парадоксу који је указао на пропусте у наивном (неаксиоматском) заснивању Канторове теорије скупова. Приватни животБертранд Расел (у оригиналу Bertrand Arthur William Russell, 3rd Earl Russell) рођен је 18. маја 1872. године у племићкој породици. Веома рано је остао без родитеља, мајка му је умрла када је имао 2 године, а отац када је имао 4. Остали су он и његов старији брат Френк (будући други Ерл Расел). О њима се бринуо њихов деда Ерл Расел (лорд Џон Расел) који је био председник британске владе 40-их година 19. века, и дедина жена из другог брака. Кум му је био филозоф Џон Стјуарт Мил. Расел није испунио њихова очекивања што се тиче женидбе и децембра 1894. се оженио Американком Алис Смит (енгл. Alys Pearsall Smith). Алис је била протестанткиња и то пуританских схватања. Њихов брак је завршен разводом 1911. године. Расел није био увек веран брачном животу, познате су биле две љубавне афере са чувеним дамама од којих је једна била глумица. Бертранд Расел је студирао филозофију и логику на Универзитету Кембриџ од 1890. године. Постао је члан Тринити колеџа 1908, године. 1920. је путовао у Русију и после тога предавао у Пекингу филозофију једну годину дана. 1921. када је изгубио професорски посао оженио се Дором Расел (рођеном Блек) и са њом је имао сина Џона (John Conrad Russell, касније га наследио као четврти Ерл Расел) и ћерку Кетрин (Katharine Russell удата Tait). Расел се у ово време испомагао тако што је писао популарне књиге из области физике, етике и образовања за лаике. Са супругом Дором он је основао експерименталну школу "Beacon Hill" (у преводу "Светионик на брегу") 1927. године. После смрти старијег брата, Расел 1931. године постаје трећи Ерл Расел. Међутим он се веома ретко позивао на ову титулу. Супруга Дора га је изневерила у прељуби са једним америчким новинаром и Расел се 1936. оженио по трећи пут. Нова супруга му се звала Патриша, била је оксфордски студент и гувернанта Раселове деце 1930. године. Са њом је имао једног сина по имену Конрад. У пролеће 1939. преселио се у Санта Барбару и предавао на универзитету Калифорнија у Лос Анђелесу. Био је постављен за професора на Сити колеџу у Њујорку одмах после тога, али после јавног негодовања постављење је повучено; његово радикално мишљење учинило га је морално неподобним за предавача на овом колеџу. У Британију се вратио 1944. и поново је предавао на Тринити колеџу. 1952. у својој осамдесетој години, Расел се поново развео и оженио четврти пут супругом Едит, са којом се познавао још од 1925. године. Бертранд Расел је написао три тома своје аутобиографије крајем 1960-их година и преминуо је 2. фебруара 1970. у Велсу у својој 98. години. Његов пепео је расејан у планинама Велса. Треба поменути и да је Расел познат као оснивач и вођа познатог "Преког суда" у коме су били осуђивани сви злочини САД-а у вијетнамском рату током 50-их и 60-их година двадесетог века. Поменимо на крају и то да је од Бертранда Расела титулу Ерла наследио најпре његов син Џон Расел (као 4. Ерл Расел), а потом млађи син Конрад Расел (као 5. Ерл Расел). Конрад Расел је изабран за наследног племића у британском Дому лордова, он је угледни британски научник. Види јошСпољашње везеДела која су доступна на Интернету
Остало
1901. Сили Придом | 1902. Теодор Момзен | 1903. Бјернстјерне Бјернсон | 1904. Фредерик Мистрал, Хосе Ечегарај и Еизагире | 1905. Хенрик Сјенкјевич | 1906. Ђозуе Кардучи | 1907. Радјард Киплинг | 1908. Рудолф Кристоф Ојкен | 1909. Селма Лагерлеф 1910. Паул Хајзе | 1911. Морис Метерлинк | 1912. Герхарт Хауптман | 1913. Рабиндранат Тагор | 1915. Ромен Ролан | 1916. Вернер фон Хајденштам | 1917. Карл Гјелеруп, Хенрик Понтопидан | 1919. Карл Шпителер 1920. Кнут Хамсун | 1921. Анатол Франс | 1922. Хасинто Бенавенте | 1923. Вилијам Батлер Јејтс | 1924. Владислав Рејмонт | 1925. Џорџ Бернард Шо | 1926. Грација Деледа | 1927. Анри Бергсон | 1928. Сигрид Унсет | 1929. Томас Ман 1930. Синклер Луис | 1931. Ерик Карлфелт | 1932. Џон Голсворди | 1933. Иван Алексејевич Буњин | 1934. Луиђи Пирандело | 1936. Јуџин О'Нил | 1937. Роже Мартен ди Гар | 1938. Перл Бак | 1939. Емил Силанпе 1944. Јоханес Јенсен | 1945. Габријела Мистрал | 1946. Херман Хесе | 1947. Андре Жид | 1948. Томас Стернс Елиот | 1949. Вилијам Фокнер 1950. Бертранд Расел | 1951. Пер Лагерквист | 1952. Франсоа Моријак | 1953. Винстон Черчил | 1954. Ернест Хемингвеј | 1955. Халдор Лакснес | 1956. Хуан Рамон Хименез | 1957. Албер Ками | 1958. Борис Пастернак | 1959. Салваторе Квазимодо 1960. Сен-Џон Перс | 1961. Иво Андрић | 1962. Џон Стајнбек | 1963. Јоргос Сеферис | 1964. Жан-Пол Сартр | 1965. Михаил Шолохов | 1966. Самуел Агнон, Нели Закс | 1967. Мигел Анхел Астуријас | 1968. Јасунари Кавабата | 1969. Семјуел Бекет 1970. Александар Солжењицин | 1971. Пабло Неруда | 1972. Хајнрих Бел | 1973. Патрик Вајт | 1974. Ејвинд Јонсон, Хари Мартинсон | 1975. Еуђенио Монтале | 1976. Сол Белоу | 1977. Висенте Алеисандре | 1978. Исак Башевис Сингер | 1979. Одисејас Елитис 1980. Чеслав Милош | 1981. Елијас Канети | 1982. Габријел Гарсија Маркес | 1983. Вилијам Голдинг | 1984. Јарослав Сајферт | 1985. Клод Симон | 1986. Воле Сојинка | 1987. Јосиф Бродски | 1988. Нагиб Махфуз | 1989. Хозе Камило Села 1990. Октавио Паз | 1991. Надин Гордимер | 1992. Дерек Волкот | 1993. Тони Морисон | 1994. Кензабуро Ое | 1995. Шејмас Хини | 1996. Вислава Шимборска | 1997. Дарио Фо | 1998. Жозе Сарамаго | 1999. Гинтер Грас 2000. Гао Сингђијан | 2001. Видјадар Сураџпрасад Најпол | 2002. Имре Кертес | 2003. Џон Максвел Куци | 2004. Елфриде Јелинек | 2005. Харолд Пинтер | 2006. Орхан Памук | 2007. Дорис Лесинг | 2008. Жан-Мари Гистав ле Клезио Questions for article: |
This article is from Wikipedia. All text is available under the terms of the GNU Free Documentation License.
IHS Europe: Infrared Heating Systems for Home and Business.