Article on other languages:
- Алтай
- Алтай
- আলতাই_পর্বতমালা
- Massís_de_l'Altai
- Altaj_(pohoří)
- Алтай_тăвĕсем
- Mynyddoedd_Altai
- Altai
- Altai
- Altai_Mountains
- Altajo
- Macizo_de_Altai
- Altai
- Altai_mendiak
- Altai_(vuoristo)
- Altaï
- Pegunungan_Altai
- Monti_Altai
- アルタイ山脈
- Алтай_таулары
- 알타이_산맥
- Altai
- Altajaus_kalnai
- Алтајски_Планини
- Алтайн_нуруу
- Altaj_(gebergte)
- Altajfjella
- Altaj_(fjellkjede)
- Ałtaj
- Montanhas_Altai
- Munţii_Altai
- Алтайские_горы
- Altaj
- Altaj
- Altaj
- เทือกเขาอัลไต
- Altay_Dağları
- Алтай_(гори)
- Dãy_núi_Altay
- 阿尔泰山脉
 |
del.icio.us |
 |
Digg |
 |
Furl |
 |
|
 |
Rojo |
| Add to OnlyWire |
Алтај је планински систем у средњој Азији на размеђи Монголије, Кине, Русије и Казахстана.
Пружа се између пустиње Гоби на југоистоку и Западносибирске низије на северозападу у дужини од око 2.000 km. Састоји се од Руског Алтаја (или Алтаја у ужем смислу) Монголског и од Гобијског Алтаја. Највећи врх целог система је Белуха са 4.508 m,на Монголском Алтају.
Алтај је изворште великих река Оба и Иртиша.
Алтај је старо горје, грађено од кристаластих шкриљаца, гранита и паелозојских наслага, које су у квартару уздигнуте. Палозојске наслаге обилују жељезним, оловном, бакарним, цинковим и сребрним рудама и уггљем.
Клима је континентална планинска са просечном јануарском температуром од -15° (предгорје) до - 32° (међупланинске котлине) и јулском од 14-16°. Годишња количина падавина је у западном и северозападном делу Алтаја од 1000 до 2000 mm, a u jugoistočnomod 200 do 300 mm. Oko 800 km² покривени је ледницима, који напајају водом многобријне реке: Катуњ, Бија, Бухтарма Чуја и др. Шуме заузимају око 70% површине Алтаја. Горња граница им је 1.700 до 2.000 m.
Литература
- Опћа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб 1977.
- Српска породична Рнциклопедија Наридна књига Београд 2006.