Агрикултура

Article on other languages:

del.icio.us del.icio.us
Digg Digg
Furl Furl
Reddit Reddit
Rojo Rojo
Add to OnlyWire
Земљорадња, узорано пиринчано поље у Индонезији

Пољопривреда је поступак производње хране, хране за стоку, влакана као и осталих потребних производа путем узгоја одређених биљака и домаћих животиња (стоке). Пољопривреда је такође позната као земљорадња.

Број људи у свету укључених у пољопривреду као основну економску активност, већи је него за било коју другу грану привреде.

Садржај

Преглед

Плантажа чаја на Јави, Индонезија

На пољопривреду је могуће гледати као на издржавање земљорадњом, односно производњу тек довољно хране да се задовоље потребе земљорадника/пољопривредника и његове породице. Исто тако, могуће је посматрати је као комерцијалну пољопривреду, преовлађујући вид исте код "развијених" народа, у сталном порасту и другде, а која се састоји у стицању новчане добити обрађивањем земље у сврху приноса летине, комерцијални узгој домаћих животиња (газдинство), или и једно и друго.

Пољопривреда је такође скраћени назив студије о пољопривредним знањима и вештинама, познатије и као пољопривредне науке.

Поред овог, као додатак храни за људску исхрану и храни за стоку, пољопривредом се могу произвести добра као нпр. украсно цвеће и украсно расадно биље, тесана или дрвена грађа, ђубриво, житовињска кожа, штављена кожа, индустријске хемикалије (скроб, шећер, етанол, алкохоли и пластичне масе), влакна (памук, вуна, конопља, и лан), горива (метан из биомасе, биодизел), па и недозвољени производи (наркотици - марихуана, опијум, кокаин), као и дозвољене супстанце (био-лековита срества, дуван или (енгл.)GMO биљке и животиње за добијање специјалних лекова.

На Западу, употреба генетски модификованих производа, стручније руковање хранљивим састојцима тла, као и побољшана контрола корова утицали су на повећан принос за исту засађену порвшину. Истовремено, коришћење механизације умањило је потребу за радном снагом. Земље у развоју најчешће производе мање приносе, имајући у виду непостојање најновијих достигнућа на овом пољу, добре економске основе и темеља за технолошки развој.

Савремена пољопривреда у многоме зависи од добрих технолошких решења и нових технологија, па и од биолошких и примењених наука. Наводњавање, одводњавање, одржавање и санитарне технике—од којих је свака једнако значајна за успешну земљорадњу—само су неке области које захтевају поседовање посебних знања пољопривредних технолога.

Пољопривредна хемија бави се осталим суштинским питањима пољопривреде, као што су употреба ђубрива, инсектицида (види контрола штеточина), пестицида, затим саставом земљишта, анализом пољопривредних производа, и правилном исхраном домаћих животиња.

Узгој биљака и генетика имају немерљив допринос продуктивности њива и засада. Такође, генетика је створила науку од узгоја стоке. Хидропоника, метод засађивања без земљишта, где биљке расту посађене у хранљиве хемијске растворе, може помоћи у савлађивању све веће потребе за храном како се светска популација увећава.

Паковање, обрада и промет пољопривредних производа уско су повезани, и такође под утицајем науке. Нови начини брзог замрзавања и дехидрације проширили су тржишта пољопривредних производа (види Очување хране; Индустрија паковања меса).

Механизација, невероватно достигнуће пољопривреде касног 19-ог и читавог 20-ог века, доста је олакшала свакодневни тежак рад пољопривредника. Још важније, механизација је значајно повећала ефикасност и продуктивност поља и њива (види Пољопривредна механизација). Животиње, укључујући коње, мазге, волове, камиле, ламе, алпаке и псе; се, међутим, још увек користе за обраду поља, жетву и превоз ових производа до тржишта широм света.

Авиони, хеликоптери, камиони, и трактори користе се у пољопривреди за сетву, запрашивање против инсеката и контролу штеточина, превоз кварљиве робе, али и за борбу против шумских пожара. Радио и телевизија извештавају о веома битним атмосферским променама и другим вестима као што су тржишни извештаји који се тичу пољопривредника. Рачунари постају незамењиво помагало у управљању газдинством.

Према Националној инжењерској академији из САД, пољопривредна механизација је међу првих 20 инжењерских достигнућа двадесетог века. Почетком 1900-тих, један Амерички фармер могао је произвести хране која подмирује потребе само 2,5 човека, док данас, захваљујући инжењерској технологији (такође, узгоју биљака и хемијским ђубривима), један једини фармер у стању је да нахрани преко 130 људи.[1]. Ипак, овај напредак се плаћа огромним енергетским улагањима из необновљивих извора (углавном фосилна горива - нафта и угаљ).

Животињско газдинство подразумева узгој животиња због меса или животињских производа (као што су млеко, јаја или вуна).

Задњих година о неким аспектима индустријске интензивне пољопривреде било је пуно речи. Велику бригу пољопривредницима, као и јавности дало је јачање утицаја индустрије за производњу расадног семена, хемијске индустрије, индустрије меса и хране. Део заједнице огласио се поводом неких нових пољопривредних техника, као што је, на пример, узгајање пилића за исхрану људи. Други разлог за бригу је давање хране која код стоке може да изазове "Болест лудих крава (Бовинова сунђерста енцефалопатија)".

Патентним правима су фирме, које се баве развојем нових сорти биљака и пасмина животиња коришћењем генетичког инжињерства, лиценцирале њихово коришћење фармерима на исти начин којим фирме које пројектују софтвер лиценцирају његово коришћење корисницима рачунара. Ово је дало моћ овим фирмама да диктирају услове, чега раније није било. Неки сматрају да цу ове фирме криве за биопиратерију.

Очување тла и коришћење хранљивих састојака су постале битне почев од педестих година двадесетог века, јер су најбољи пољопривредници добили улогу руководиоца земље коју користе. Али, велику бригу представља загађивање вода и тла вештачким ђубривима, као што су азот и фосфор.

Повећана свест потрошача о питањима пољопривреде довела је до стварања пољопривреде подпомогнуте од стране заједнице, локалних покрета за храну, споре хране (супротно од "брзе хране" - fast food) и улазак у комерцијалну употребу тзв. органске пољопривреде, додуше још увек ретко.

Историја

Документовање и објашњавање порекла пољопривреде је проблем за археологе. Археоботаничари су открили да је узгајање и селекција специфичних карактеристика попут веће отпорности и већег семена (таква да су настале генетске промене у биљкама) отпочела убрзо након млађег дријаса, у раном Холоцену у Леванту. Постоје и ранији докази: на пример зрна ражи са домаћим карактеристикама су откривена у Абу Хурејри у Сирији, али изгледа да је ово локални феномен чији узрок лежи у узгајању неких дивљих трава из родова Leymus и Elymus, а да то није заиста корак према одомаћивању тих биљака. О томе се може говорити тек у периоду око 8500. године пне., који се у археологији назива преткерамичког млађе камено доба Б, када постоје чврсти докази о појави економија зависних од домаћих биљака (и животиња). У том контексту се говори о осам првих одомаћених биљака: лан, јечам, леблебија, грашак, сочиво, bitter vetch, emmer, einkorn. Ових осам биљака су се појавиле мање-више у исто време.

Овај чланак или један његов део није преведен.
Ако сматрате да сте способни да га преведете, кликните на картицу уреди и преведите га, обавезно водећи рачуна о стилу и правопису.

There are many sites that date to between ca. 8,500 BC and 7,500 BC where the systematic farming of these crops contributed the major part of the inhabitants' diet. From the Fertile Crescent agriculture spread eastwards to Central Asia and westwards into Cyprus, Anatolia and, by 7,000 BC, Greece. Farming (principally of emmer and einkorn) reached northwestern Europe by ca. 5,000 BC.

The reasons for the earliest introduction of farming may have included climate change, but possibly also social reasons (e.g. accumulation of food surplus for competitive gift-giving). Most certainly there was a gradual transition from a hunter-gatherer economy to an agricultural one via a lengthy period when some crops were deliberately planted and other foods were gathered from the wild. Although localised climate change is the favoured explanation for the origins of agriculture in the Levant, the fact that farming was 'invented' at least three times, possibly more, suggests that social reasons may be instrumental. In addition to emergence of farming in the Fertile Crescent, the agriculture appeared by at least 7,000 BC (and possibly earlier) in southeast Asia (rice) and, somewhat later, in Central America (maize, squash). Agriculture also likely arose independently in early Neolithic contexts in India (rice) and Southeast Asia (taro).

Потпуна зависност од домаћих усева и животиња(то јест, када су дивљи извори представљали дијететски неважну компоненту у исхрани) није настала све до Бронзаног доба. Ако је у оперативну дефиницију пољопривреде урачуната интензивна култивација земљишта у великој размери, mono-cropping, организовано наводњавање и употреба специјализоване радне снаге, титулу "изумитеља пољопривреде" добили би Сумери. Интензивно ратарство омогућава много већу густину насељености него што би се могло издржавати ловом и сакупљањем плодова. Оно такође омогућава нагомилавање вишка производа који се чувају за употребу током зиме или за продају ради зараде. Способност фармера да хране велики број људи чије активности немају никакве везе са производњом хране била је пресудни фактор у успону стајаће војске.

The invention of a three field system of crop rotation during in the Middle Ages vastly improved early agriculture efficiency.

After 1492 the world's agricultural patterns were shuffled in the widespread exchange of plants and animals known as the Columbian Exchange. Crops and animals that were previously only known in the Old World were now transplanted in the New and vice versa.

Policy

Agricultural policy focuses on the goals and methods of agricultural production. At the policy level, common goals of agriculture include:

  • Food safety: Ensuring that the food supply is free of contamination.
  • Food security: Ensuring that the food supply meets the population's needs.
  • Food quality: Ensuring that the food supply is of a consistent and known quality.
  • Conservation
  • Environmental impact
  • Economic stability

Методе

Crops

Crop improvement

An agricultural scientist records corn growth

Domestication of plants is done in order to increase yield, improve disease resistance and drought tolerance, ease harvest and to improve the taste and nutritional value and many other characteristics. Centuries of careful selection and breeding have had enormous effects on the characteristics of crop plants. Plant breeders use greenhouses and other techniques to get as many as three generations of plants per year so that they can make improvements all the more quickly.

Plant selection and breeding in the 1920s and '30s improved pasture (grasses and clover) in New Zealand. Extensive radiation mutagenesis efforts (i.e. primitive genetic engineering) during the 1950s produced the modern commercial varieties of grains such as wheat, corn and barley.

На пример, average yields of corn (maize) in the USA have increased from around 2.5 tons per hectare (40 bushels per acre) in 1900 to about 9.4 t/ha (150 bushels per acre) in 2001, primarily due to improvements in genetics. Similarly, worldwide average wheat yields have increased from less than 1 t/ha in 1900 to more than 2.5 t/ha in 1990. South American average wheat yields are around 2 t/ha, African under 1 t/ha, Egypt and Arabia up to 3.5 to 4 t/ha with irrigation. In contrast, the average wheat yield in countries such as France is over 8 t/ha. Higher yields are due to improvements in genetics, as well as use of intensive farming techniques (use of fertilizers, chemical pest control, growth control to avoid lodging).

[Conversion note: 1 bushel of wheat = 60 pounds (lb) ≈ 27.215 kg. 1 bushel of corn = 56 pounds ≈ 25.401 kg]

Very recently, genetic engineering has begun to be employed in some parts of the world to speed up the selection and breeding process. The most widely used modification is a herbicide resistance gene that allows plants to tolerate exposure to glyphosate, which is used to control weeds in the crop. A less frequently used but more controversial modification causes the plant to produce a toxin to reduce damage from insects (c.f. Starlink).

There are specialty producers who raise less common types of livestock or plants.

Aquaculture, the farming of fish, shrimp, and algae, is closely associated with agriculture.

Apiculture, the culture of bees, traditionally for honey—increasingly for crop pollination.

See also : botany, List of domesticated plants, List of vegetables, List of herbs, List of fruit

Environmental problems

Види још

Спољашње везе

Типови Главне области технологије измени
Примењене науке Чување енергије | Рачунарство | Електроника | Роботика | Енергетика | Металургија | Микротехнологија | Нанотехнологија | Нуклеарна технологија
Привреда/информација Грађевинарство | Информациона технологија | Производња | Машинство | Рударство | Телекомуникације | Дрвна индустрија
Одбрана Бомба | Оружје и Муниција | Војна технологија
Кућно/станарско Кућни уређаји | Кућна технологија | Храна
Инжењерство Биоинжењеринг | Биохемијско инжењерство | Хемијско инжењерство | Грађевинарство | Електротехника | Машинство | Софтверскo инжењерство | Пољопривредно инжењерство | Рачунарство | Мехатроника
Здравље Биомедицинско инжењерство | Биотехнологија | Медицинска технологија | Фармакологија
Саобраћај и трговина Астронаутика | Астронаутичка индустрија | Астронаутичко инжењерство | Моторна возила | Астронаутичка технологија | Транспорт | Космодром

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0“

This article is from Wikipedia. All text is available under the terms of the GNU Free Documentation License.