Џиновска панда

Poll without page-refresh

	del.icio.us
	Digg
	Furl
	Reddit
	Rojo
	Add to OnlyWire

Џиновска панда

Статус угрожености:

Угрожени таксон (IUCN 3.1)

Систематика

царство:	Animalia
тип:	Chordata
класа:	Mammalia
ред:	Carnivora
породица:	Ursidae
род:	Ailuropoda
врста:	A. melanoleuca

Биномијална номенклатура

Ailuropoda melanoleuca
(David, 1869)

Ареал распрострањења џиновских панди

Подврсте

A. m. melanoleuca
A. m. qinlingensis

Екологија таксона

Џиновска панда (Ailuropoda melanoleuca) је крупни сисар из породице медведа (Ursidae), пореклом из централно-западне и југозападне Кине.^[1] Лако се препознаје по упадљивим црним ознакама око очију, на ушима и преко свог заобљеног тела. Иако припада реду звери, које карактерише исхрана месом, џиновска панда се у 99% случајева храни младицама и листовима бамбуса.

Угрожена је животиња - процењено је да је у дивљини преостало 2,000 панди^[2] и преко 180 које живе у заточеништву у Кини. Од овог броја двадесет панди живи ван Кине. Други извор показује да се у Кини размножава 221 панда, од краја 2006. године.^[3] Број панда у дивљини је у порасту.^[4]^[5]

Име

Име "панда" води порекло из хималајског језика, вероватно непалског. Ово име је оригинално примењено на црвене панде. Све до 1901. године, када је откривена веза између ове две врсте, џиновска панда је била позната као ишаран медвед или шарен медвед (Ailuropus melanoleucus).

Када би превели њено име са кинеског језика, буквално би имало значење „медведа мачке". Овај назив није случајан. Наиме, већина медведа има округле зенице. Изузетак је џиновска панда, чије су зенице вертикално постављене, као код мачака.

Опис

Крзно џиновске панде је црно-бело. Одрасли мере око 1.5 метар дужине, а до рамена су око 75 центиметара високи. Мужјаци могу тежити до 115 килограма, док су женке генерално ситније, тежећи до 100 килограма с времена на време. Такође имају и кратак реп дугачак приближно 15 центиметара.

Шапу џиновске панде сачињавају „лажни палац" и пет прстију. Палац је заправо модификована кост у оквиру кости пешћа, представља потпору шапи и помаже панди да држи бамбус док једе.^[6]

Џиновске панде обично живе од 20 до 30 година у заточеништву.

Понашање и исхрана

Панда у зоолошком врту у Вашингтону једе бамбус, јун 2007

Доскоро се мислило да су џиновске панде самотњаци и да се мужјаци и женке могу видети заједно само током парења. Скорашње студије показују да мали број ових животиња дели велику територију и понекад се сусрећу и изван сезоне парења.

Као већина суптропских сисара, али за разлику од осталих медведа, џиновске панде не хибернирају.

Упрскос својој таксономској класификацији у ред месоједа или звери, џиновске панде се првобитно хране бамбусом. Међутим, њихов систем за варење је исти као код других месоједа, као и особина да не могу да сваре целулозу, и стога морају јести бамбус у великим количинама како би обезбедили потребну енергију и хранљиве састојке. Панда просечно поједе од 9 до 14 килограма младица бамбуса сваког дана.

Двадесет и пет врстама бамбуса се хране панде у дивљини. Како се просечна температура региона које панде насељавају повећала, самим тим је и померила њихову животну границу на више делове планина и ограничила простор. С тим, само неколико врста бамбуса успева да расте у тим висинама које панде сада насељавају. Лишће бамбуса садржи највише протеина, док стабло садржи мање.

С обзиром на то да различите врсте бамбуса у различито доба године цвета, панде морају имати на располагању најмање две различите врсте како би избегле гладовање. Сам скелет главе је адаптиран на овакву исхрану. Имају снажне виличне мишиће који повезују врх главе и вилицу. Крупни кутњаци мељу и дробе влакнасте материје бамбуса. Иако се првобитно хране бамбусом, зуби панде су задржале медвеђи облик, и појешће месо, рибу и јаја ако пронађу. Остала храна коју панде једу у зоолошким вртовима је мед и слатки кромпир или јем.

Подврсте

Две врсте панди се препознају на основу разлике у величини лобање и шарама на крзну.

Ailuropoda melanoleuca melanoleuca је подврста коју сачињава највећи број постојеће популације панди. Пре свега се могу наћи у западној кинеској провинцији Сечуан, a њихово крзно је потпуно црно-бело.

Ailuropoda melanoleuca qinlingensis је ограничена на подручја планине Квинлиг у провинцији Шанси, по којој је и добила име. Живи на висинама од 1300–3000 метара. Однос боја на крзну је замењен тамним и светлијим нијансама браон боје. Лобања ове подврсте је мања од лобање сечуанске панде и поседује веће кутњаке.

Размножавање

Тек рођена беба

Супротно укорењеном мишљењу, панде се не размножавају споро. Студије су показале да се џиновске панде уједно добро размножавају као северноамерички мрки медведи.^[7] У просеку, женка током живота може да има 2 до 3 младунца. Панде споро расту, а полну зрелост стичу тек са 5 до 7 година. Сезона парења обично траје од средине марта до средине маја. За то време, два до пет мужјака су спремна да се боре око женке, а мужјаку са највишим угледом припашће женка. Сам чин парења је кратак и траје од 30 секунди до 5 минута.

Трудноћа варира од 83 до 163 дана, са просечним трајањем од 135 дана. Бебе панде су само око 10 центиметара дугачке и 90 до 130 грама тешке по рођењу. Женка обично рађа једно до два млада. С обзиром на то да обе бебе требају константну бригу и пажњу, мајка се мора определити које ће младунче да одбаци.

Младунче панде старо 7 месеци у Волонг резервату природе (Сечуан, Кина)

Научницима није познато по којој основи мајка бира једно од два младунца. Мујжак не сноси никакав удео у подизању младунчета.

Младунче је по роћењу розе боје, без иједне длаке на телу. Рађа се слепо и глуво. Мајка га доји 30 минута по једном путу, а 6 до 14 пута на дан. Три до четири сата мајка је одсутна из јазбине јер је у потрази за храном. До две недеље након рођења, кожа младог постаје сива, а длака коначно добија црну боју. Светло роза боја на бебином крзно се може појавити, као резултат хемијске реакције између длаке и мајчине пљувачке. Месец дана после рођења, боја крзна је у потпуности формирана. Длака младунчета је веома мека, а како стари постаје грубља. Младунче почиње да пузи након 75 до 90 дана, а мајка се њим игра превртајући га. Мале количине бамбуса су младунчад способни да једу након шест месеци, иако је мајчино млеко основна храна током целе прве године. Када напуне годину дана, бебе панде имају већ око 45 килограма, а са мајком живе док не напуне 18 месеци до две године.

Статус

Панде у Сечуан провинцији

Џиновске панде су угрожене врсте, а прете им континуиран губитак станишта и ниска стопа размножавања.

Панде су биле мета локалних ловокрадица још од античких времена, а странци су их ловили откада су уведене на Запад. Са почетком од 1930-тих година, странци их нису могли ловити у Кини због Другог Кинеско-јапанског рата и Кнеског Грађанског рата, али су панде остале лака мета локалном сстановништву. Током 1960-тих и 1970-тих година, за време Кинеске културне револуције, сва истраживања и научан рад везаних за панде је прекинут.

Због загађивања и уништавања њиховог животног станишта, заједно са сегрегацијом, популација џиновских панди је била озбиљно угрожена. Закони спроведени у 1990-тим годинама су дали наду за њихов опстанак. Иако су и даље угожене животиње, верује се да напори ради очувања врсте функционишу. Од 2006. године постоје 40 резервата за џиновске панде у Кини, у поређењу са само 13 од пре две деценије.^[2]

Џиновска панда је једна од најпознатијих и најомиљенијих заштићених врста.

Тибетски мит

Једна тибетска легенда је покушала да објасни како су панде добиле своје јединсвене боје. Некада давно, панде су живеле у високим планинама Тибета. Њихово крзно је било снежно беле боје. Били су пријатељи са младом пастирицом која им је чувала крдо у планинама у близини села. Једнога дана мајка панда и њено младунче су се играли са пастирицом, када је изненада, младунче напао јак и гладан леопард. Она је успела да заштити младунче, склањајући га, али је њу леопард убрзо убио. Остале панде су биле толико тужне да су организовале службу за пастирицу, такође желећи да никада не забораве њену жртву за младунче панде. Локални обичај у планини је био да се прекрију руке и ноге пепелом у знак сећање на настрадалу. Панде су биле веома тужне и горко су плакале. Обрисале су очи шапама и прекриле уши не би ли блокирале звук плача. Почеле су се међусобно грлити не би ли се тако утешиле и док су то чиниле пепео је зацрнио делове крзна преко којих су прелазиле њихове шапе до су се грлиле. Панде намерно нису хтеле да сперу црне шаре у знак сећања на девојку која је погинула.