Јужноафричка Република:

Република Јужна Африка


Застава	Грб

крилатица: !ke e: ǀxarra ǁke
(Јединство у различитости/Различити људи, уједините се)

Химна
Nkosi Sikelel' iAfrika

Главни град Преторија (извршни) Кејп Таун (законодавни) Блумфонтејн (судски)

Службени језик Африканс, енглески, Зулу, Коса, Свати, Ндебеле, Северни Сесото, Јужни Сесото, Тсонга, Тсвана, Венда

- Председник Халема Мотланте

- Потпредседник Балека Мбете

Независност: Од УК
31. мај 1910.

Површина

- Укупно 1.221.037 km² (25.)

- Вода (%) 0

Становништво

- 2005. 47.432.000 (26.)

- Густина 36/km²

Валута Ранд (ZAR)

Временска зона UTC +2

Интернет домен .za

Позивни број +27

Република Јужна Африка или Јужноафричка Република (краћи назив Јужна Африка) је република на југу Африке. Налази се на јужној ивици Африке и граничи се са Намибијом, Боцваном, Зимбабвеом, Мозамбиком и Свазилендом. Мала држава Лесото је у потпуности обухваћена јужноафричком територијом. Привреда Јужне Африке је најснажнија на афричком континенту са модерном инфраструктуром. Површина Јужне Африке износи 1.221.000 km².

Историја

Јужну Африку открио је Васко да Гама 1497. године на путу за Индију. Пошто је до открића Јужне Африке дошло на Божић, земља је названа Натал, како се још и данас зове једна држава у Јужној Африци.

На путу у Индију Јужна Африка је била важна станица. Тако је 1652. године холандска источноиндијска компанија уредила боравиште, односно одмориште у Јужној Африци. Први досељеници у холандску Кап-колонију били су сељаци који су живели на номадски начин и резидентни Африканци сви бели и сви са пореклом из Европе. Они су потискивали домородачко становништво које су називали Хотентотенима. Домаћа племена била су потчињена досељеницима и злостављана као јефтина радна снага једнако као и робови пореклом из Северне Африке.

1806. године Велика Британија је анексирала Кап-колонију. Након што су се Британци тамо настанили у великом броју и након што је британска влада 1833. године забранила ропство, Бури (како се назива бело становништво холандског порекла) су се покренули дубље ка унутрашњости земље и тамо основали државе Трансвал и слободну државу Орање. Око обе државе долазило је до великих борби и 1861. и од 1877. до 1881. Ове државе биле су под британском владом. Након тога призната им је самосталност.

Индијци су у Јужну Африку дошли или као јефтина радна снага или као трговци. Сви Индијци били су дискриминисани од стране Бура и Британаца. Док су трговци по основу свог иметка могли водити релативно угодан живот, радници су живели у готово неподношљивим условима. Они су само уз помоћ уговора о раду добијали дозволу боравка. Уговори су били ограничени само на неколико година, у којима радник није имао готово никаквих права.

Уколико су хтели дати отказ, радници су морали платити неку врсту откупнине, порез од три фунте. То је била сума коју нико од њих није могао прикупити, обзиром да су им плате биле многоструко ниже. Они су радили углавном у јамама и живели у гетима, који су били тако запрљани да је тамо врло често избијала куга. Њихов положај био је само незнатно бољи од положаја робова.

Становништво

Јужна Африка има 40.6 милиона становника и главни град је Преторија. Становништво је углавном црначко (75.2%), али има и белаца (13.6%), мешанаца (8.6%) и азијата (2.6%). Већина црнаца и белаца припада хришћанству, док су већина Азијата хиндуси.

Јужноафричка Република има 11 званичних језика од којих су 2 европског порекла: Енглески и Африканс (којим говоре белци холандског порекла), а остали афричког. Зулу је афричка етничка група од око 5 милиона људи који већином живе у провинцији КваЗулу-Натал у Јужној Африци.