Јерусалим

Article in other languages:

Јерусалим
יְרוּשָׁלַיִם
القُدس

Поглед на Јерусалим са Маслинове горе

Основни подаци

Држава:

Израел

Палестина

Регион:

Основан:

4. миленијум п.н.е.

Становништво
- град:

747,600^[1]

Површина града

125,16 km²

Густина становништва

5.973 ст/km²

Надморска висина

606–826 m

Градска власт

Веб-страна

www.jerusalem.muni.il

Градоначелник

Нир Баркат

Јерусалим (хеб. יְרוּשָׁלַיִם, Јерушалајм; арап. القُدس, ал-Кудс; грч. Ἱεροσόλυμα; лат. Hierosolyma) је древни град на Блиском истоку у историјској регији Палестини. И Израел и Палестина сматрају Јерусалим својим главним градом, иако то није универзално прихваћено у међународној заједници. Град је под де факто влашћу и администрацијом Израела. Решење о трајном политичком статусу Јерусалима је једна од главних тема у решавању Блискоисточног конфликта.

У Јерусалиму је седиште израелског председника и израелског парламента (кнесета).

Град има изузетан значај за три велике религије: јудаизам, хришћанство и ислам.

Јерусалим се налази међу брдима Јудеје, на 770 m надморске висине, између Средоземног и Мртвог мора. Године 2007. град је имао 747.600 становника.

Садржај

1 Историја
2 Свети град три велике религије
- 2.1 Конфесије
3 Галерија
4 Референце
5 Спољашње везе

Историја

Прва сведочанства о присуству људи у овом крају су керамичке посуде из времена 5000 година п.н.е. Јерусалим је први пут насељен око 1800. године п.н.е, и по томе је један од најстаријих градова на свету. У њему су се сретале многе културе од античког до модерног доба. Стари град је подељен на четири четврти: јеврејску, хришћанску, јерменску и муслиманску, које су међусобо одељене зидовима.

Освојио га краљ Давид 997. године п.н.е. и учинио га главним градом свог уједињеног царства. Овде je краљ Соломон саградио први храм. Јерусалим je постао велики свети град Јевреја (Пс 122,3-7). Град и храм је срушио Набукодоносор 586. године п.н.е, a обновили их Језра и Немија после повратка из вавилонског ропства.

Римљани су освојили Јерусалим 63. п.н.е, a разрушили га 70. године нове ере.

Христос je посећивао Јерусалим о верским празницима (као што je био обичај важећи за све Јевреје. Овде je распет на Голготи, погребен и после три дана, по библијском веровању, славно васкрсао. Одавде се вазнео и послао свога Светог Духа на Дан Педесетнице, што je рођендан Христове цркве (Дап 2).

Године 637. муслимани су освојили град, населили се овде и углавном остали до 1948. г., када je створена садашња држава Израел. До 1966. године био je подељен између Израела и Јордана, a од тада je Израел анектирао цео град.

Откако je овде по доласку муслимана подигнута „Купола на стени“ (Омарова или Акса Џамија), Јерусалим je постао свети град и треће религије. По хришћанском веровању, Јерусалим je праслика Небеског Јерусалима, који ће се остварити на крају овог века.

Свети град три велике религије

Јерусалим је јединствен по томе што означава свето место за три вере: хришћанство, јудаизам и ислам. Зидине старог града опасују простор на којем је зачета читава данашња јеврејска, хришћанска и муслиманска цивилизација. На том месту налазе се најзначајнији историјски споменици као и места на којима су се, по предању, одиграли догађаји описани у светим књигама - Библији и Курану.

Статистички годишњак града Јерусалима говори да у градском подручју постоје 1204 синагоге, 158 цркава и 73 џамије.^[2] Неке локације, попут простора где се некада налазио Јерусалимски храм, су често повод за сукобе.

Зид плача

Од 10. века пре нове ере Јерусалим је за јевреје свето место на коме се налазио Соломонов и Други јерусалимски храм. У Старом завету Јерусалим се помиње 632 пута. Овај град се стално помиње као место где се објављују библијска Божја пророчанства и заповести. Ово је посебно карактеристично за књиге пророка Данијела, Јеремије, Исаије, Језекиља, Захарија и за псалме. Једно од најпосећенијих места у Јерусалиму је остатак Соломоновог храма, Западни зид, нама познатији као Зид плача. Јевреји из целог света долазе да се моле испред овог зида остављајући поруке на хартији у пукотинама зида. Овде се моле и хасиди - верници са дугачким зулуфима, црном брадом, у црним одорама и са шеширима који личе на цилиндре. Значајна места за Јевреје су, поред Западног зида, још и Давидов и Соломонов гроб.

Улаз у цркву Христовог гроба

За хришћане је Јерусалим свети град јер је то место где је Исус Христос мучен, разапет и васкрсао. Јерусалим се помиње у Новом завету више од 100 пута. По библијском веровању, Исус је овде донешен убрзо после рођења, ту је касније истерао трговце и мењаче новца из храма, и ту је вечерао са апостолима. Непосредно изван древног Јерусалима (вероватно место је данас унутар града), Исус је распет и сахрањен. Хришћански ходочасници и туристи посећују улицу којом је Христос прошао када је вођен на погубљење. Њено име је Виа Долороса, што значи „Пут бола“. У улици су означена места на којима је Исус падао носећи крст. Данас се ту налази пијаца. На брду Голгота, где је разапет Христос, данас се налази црква, а у рупу у земљи у коју је био пободен крст посетиоци стављају руке.

Џамија Ал Акса

За разлику од Библије и Танаха, Куран ниједном не помиње Јерусалим. Ипак, овај град се традиционално сматра трећим најсветијим местом у исламу, после Меке и Медине. За припаднике муслиманске вере значајна је џамија Ал Акса испред које се налази камен са отисцима копита Мухамедовог коња. Предање каже да је коњ своје отиске у њему оставио непосредно пре него што се Мухамед вазнео у небо, где се придружио осталим пророцима ислама.

Конфесије

У Јерусалиму делује велики број религијских заједница и покрета. Мисионарство је забрањено у целом Израелу.

Најбројнија верска заједница у граду су јевреји. Овде су више него у остатку Израела присутни ултраортодоксни (не-ционисти) и ортодоксни јевреји (ционисти).

Од исламских заједница заступљени су сунити, шиити, алавити и друзи.

Хришћанске цркве које делују у Јерусалиму су: Грчка православна црква, Руска православна црква, Грузијска православна црква, Сиријска православна црква, Мелкитска гркокатоличка црква, Старокатоличка црква, Римокатоличка црква, Лутеранска црква, Англиканска црква, Јерменска апостолска црква и Етиопска православна црква.

Галерија

Плоча Помазања у Цркви Св. Гроба	Чувари Св. Гроба	Врх брда Морије у џамији Ал Акси где је Авраам хтео да жртвује Исака	Гроб Христов у Цркви Св. Горба
Пета Статија у Улици Страдања - Via Dolorosa	Бања Витезда, где је Христос исцелио одузетог	Џамија Ал Акса на месту некадашњег Соломоновог храма	Голгота - место на коме је Христос распет

Референце

^ Population figures - End of 2007 (PDF). Israel Ministry of Foreign Affairs (2007-12-31). Добављено дана 2007-12-31.
^ David E. Guinn: Protecting Jerusalem's Holy Sites. A Strategy for Negotiating a Sacred Peace. Cambridge University Press, Cambridge 2006, 142. ISBN 0-521-86662-6